41. (EXCLUSIVE FOTO!)

Kada sam prošle godine tradicionalno pisao tekst o ulasku u četrdesete, rekao sam da tek počinje neko moje vreme. To nisam rekao slučajno, možda je to bilo neko predosećanje, jer sa godinama vam se instinkti istančaju, ne znam za druge, ali ja sam postao malo „mirniji“ te idem korak po korak u nove dane koji život donosi. Uh, al sam literaran.

40

Kažu da sam ušao u petu deceniju života. Wow! Kako to dobro zvuči! Stigoh do polovine „životarenja“ u Srbiji, pa to je već veliki uspeh. Ovde komotno godina može da se računa kao dve, s obzirom na sve – možemo kao kod životinja da uvedemo nešto drugačije, pa ako je jedna ljudska sedam psećih, onda jedna srBska su dve ljudske. Tako da, eto poterah 82. i niko mi ne veruje, čak mi daju 64, 65 srBskih godina.

Svašta se nešto izdešavalo kod mene u između 81. i 82. srBske godine. Mnogo više dobrog nego lošeg, te bi trebalo da sam zadovoljan. Mogu vam reći ovako u poverenju i da jesam. Dobio sam puno novih prijatelja, poštovalaca onog što radim, dobio sam i par nekih ljudi koji su bili super, a sada se nešto prave, zapravo ne prave se, to su oni u pravom svetlu, i ja to zovem „mukica jadna“. Ali ako je tako, ne možemo svi da budemo ljudi, bilo bi nam možda dosadno, i ne bi se smejali ljudskoj gluposti, a strahovali od ljudske zlobe. Mada, kada se svakodnevno dešava nešto dobro i pozitivno, onda nema mesta za pomenute, svako svojim putem, i nema zime. Peta decenija će prema svemu sudeći biti veoma uzbudljiva, jer prelaz iz jedne u drugu ukazuje da ću po prvi put u modernoj istoriji imati priliku da dosanjam neke svoje snove.

Ne bih puno da dužim čeka me torta, samo bih da se zahvalim svima vama koji me podržavate, pratite to što radim, dajete mi dobru energiju, a nadam se da i ja to činim vama. Sada moram da idem, jer imati 82 srBske godine zahteva češće odmore. Živi mi bili, čitamo se, družimo i pišemo.