Fenomen turbo folka, kao kontroverzni oblik muzičkog identifikovanja sa erom vladavine bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, još uvek uspeva jednakim intenzitetom da oduševi, ostavi ravnodušnim, ili dovede do gađenja one koji ne konzumiraju taj nazovimo muzički žanr. Srbija je za vreme devedesetih bila poznata po agresivnom nacionalizmu, Miloševiću i moćnoj muzičkoj mafiji.
Zlatni delfin, gazda i moćni mediji
Strani mediji, koji su pomno pratili razvoj događaja na prostoru bivše Jugoslavije u to vreme, pa i danas, nisu zaboravili da podrobno analiziraju uticaj, tada novog muzičkog talasa, “novokomponovane narodne muzike”. Pojedine vesti sa BBC televizije ukazivale su na to da je ovaj strani medij razvoj turbo folka stavljao u kontekst političke autokratije za vreme vladavine Slobodana Miloševića, kao i neizbežne pojave kriminala i militarističkih faktora.
Prema analizama ovog britanskog medija, dva događaja su doprinela da se turbo folk ustoliči u Srbiji: završetak sukoba u BiH i izručenje Miloševića Haškom tribunalu 2001. godine. Devedesetih godina na radio stanicama u Srbiji kombinovane su dve stvari: jedna je bila rat, a druga turbo folk. Ovaj termin podrazumeva visoko energetski miks tradicionalne muzike, elektronskog popa i neukusno odevenih žena. Mada nije manjkalo ni muškaraca.
Ima i onih koji ovaj muzički pravac strastveno mrze zbog uloge koju je igrao u vreme vladavine Slobodana Miloševića.
„Turbo folk je jedan od najinteresantnijih fenomena koji se dogodio Srbiji. I zbog toga ljudi imaju u suštini probleme sa njim“ – smatra analitičar kulturologije Branislav Dimitrijević, i dodaje: „Turbo folk je bio uobičajno udružen sa srpskim nacionalizmom, i ne samo nacionalizmom, već i ratno propagadnom ideologijom. Imate rat u Bosni, imate ekonomske sankcije i onda imate turbo folk, sa divnim devojkama, luksuznim automobilima, i sa takvom glamuroznom realnošću kakva nikada nije racionalno postojala“.
Začetnicima turbo folka na ovim prostorima mogli bi da se smatraju Saša Popović i Lepa Brena. Sve je počelo sredinom osamdesetih godina prošlog veka sa grupom „Lepa Brena i Slatki greh“. Ovaj narodnjački bend ostvario je nezapamćen uspeh širom sveta i uveo nove postulate u narodnoj muzici: turcizme, rok, pop. Polovinom devedesetih osnivaju muzičku kuću Grand, i od tada pa sve do danas traje ekspanzija novih muzičkih „otkrovenja“ na našoj sceni.
Ipak, Svetlana Ceca Ražnatović važi za “neporecivu kraljicu” muzičke kakofonije. Od „Cvetka zanovetka“ krajem osamdesetih, postala je „srpska ikona“ turbo folka. Mada ona izjavljuje:
„Drago mi je što me nazivaju pop-pevačicom, ja stvarno ne znam šta znači turbo folk.“
Istovremeno, Ceca je ženski sinonim sa dijamante, krzno i pištolje. Snimak njenog venčanja sa srpskim paramilitaristom Željkom Ražnatovićem Arkanom, prema navodima BBC-ja, bio je jedan od najprodavanijih polovinom devedesetih godina, “ispod tezge” na ulicama Beograda. U trenutku kada je ubijen u pucnjavi 2001. godine, u hotelu Interkontinental u Beogradu, Arkan je bio na poternici za ratne zločine u BiH.
I sama Ceca je bila uhapšena od strane policije za vreme akcije „Sablja“ u borbi protiv organizovanog kriminala, u vreme istrage ubistva premijera Zorana Đinđića 2003. godine.
„Grci slušaju grčku muziku, Italijani italijansku, a Srbi slušaju mene. To ima veze sa nacionalnim identitetom, Britni Spirs i Madona nikada ne bi mogle da budu ovde uspešne kao što sam ja“- govorila je nekrunisana kraljica turbo folka.
Selo veselo u hramu kulture
Ona odbija kritike onih koji kažu da je turbo folk zvuk Miloševićevog režima – zvuk nacionalizma. „Nemam pojma o čemu oni pričaju. Ja ne pevam nacionalističke pesme, ja jedino pevam o ljubavi. I pored toga, Milošević je otišao pre četiri godine, a ja sam još uvek tu“ – izjavila je Ražnatovićeva pre desetak godina.
Tragično je što još uvek vlada prava pomama za albumima ove pevačice, te ona danas na Jutjubu obara sve rekorde novim pesmama. Problem je veći jer horda mladih ljudi ide njenim stopama, gleda u nju kao u Boga, a sve je počelo sada čuvenom emisijom Zvezde Granda na televiziji Pink.
Nastaviće se…
Tekst objavljen na portalu www.direktnarec.rs
Izvori:
Ivana Kronja, Smrtonosni sjaj, Beograd, 2001
BBC, www.bbc.com