Prošle su četiri godine od kada sam apelovao na gospodina Deda Mraza da na neki njemu svojstven način iskoreni pojave u našem društvu poput takozvanih starleta i pevaljki-kukavica, ali on ništa nije uradio! Da stvar bude još gora, Deda Mraz kao da je pomogao pojedinim nus pojavam da se razmnože još više i da nam zatruju okolinu, pa ih ni najbolja hemijska sredstva ne mogu uništiti. Najgore je to što je estrada izašla na ulicu, šta smo drugo mogli da očekujemo.
Apel gospodinu Deda Mrazu
Baš me je razočarao Deda Mraz, eksploatisao se potpuno, vidim koristi i savremene mobilne telefone, kredite, dopune (sve za jedan dinar), bavi se i refinansiranjem kredita, svašta nešto radi, postao je pravi preduzetnik. Novac ga zanima više nego ikada, jer retko šta deli besplatno, te dolazak u nečiji dom počeo da naplaćuje! Od 20 do 50 evra, verujem da može i za više da se priušti ovaj crveno beli dekica u zavisnosti od toga da li ide kod imućnih ili onih imućnijih građana. Srednja klasa koja u realnosti ne postoji, uglavnom gleda Deda Mraza na televiziji ili ga sretne u gradu, dok šeta ulicama i miriše novogodišnje đakonije sa tezgi.
Euforija bez pokrića
Čini se da ovog decembra Deda Mraz „po prvi put u istoriji“ radi više nego ikada. Neka on radi čovek, treba da preživi celu narednu godinu, jer njegove tezge su ograničene i svedu se na dve do tri nedelje aktivnog rada. Ipak, ove godine je poranio, pa je u pojedine hiper markete stigao već polovinom novembra meseca. Izazvao je pravu pometnju, posebno kod dece, nije im bilo jasno, kako to prodavnice sve okićene a njihove kuće nisu? Jedan tata je rekao svom sinu da se Deda Mraz napio te je promašio mesec u godini. Veoma duhovito objašnjenje, ispada sada da je Deda Mraz pijanudra, pu pu daleko bilo.
S obzirom da u 2017. završavam sa četvrtom decenijom života, zamolio bih Deda Mraza da se u naredne četiri decenije potrudi i popravi situaciju u društvu gde živim. Odlazeći američki predsednik Barak Obama je rekao da je „ovo najbolje vreme u istoriji čovečanstva“ i da su milijarde ljudi izvučene iz siromaštva širom sveta. Nekako mi se to ne slaže sa realnošću u kojoj ja živim (ili ne umem da zatvorim oči i kažem „ko ih šiša, nisu se snašli i kukaju“), jer sa realnih 250 evra mesečno plate u Srbiji se živi kao u siromaštvu. Previše je i onih koji žive bez plate, ako se to može nazvati životom.
Politički idoli, prostakluk i moć
Na globalnom nivou malo je čudno da ima gladne i bolesne dece širom sveta (20.000 ih umre dnevno) ako je ovo najbolje vreme u istoriji čovečnastva? Da ne pričam o nedostupnosti sveže pijaće vode za dve milijarde ljudi, o ratovima na Bliskom Istoku i stotinama hiljada izbeglica, o sve učestalijim terorističkim napadima, svakodnevnim ubistvima i nasilju u porodici. Dobro je što se broj umrle dece smanjuje, ali ako je ovo najbolje vreme, ta brojka trebalo bi da bude u najgorem slučaju i ako već mora sa tri cifre. Mada je i to malo nemoguće, onda će bankrotirati milijarderi, milioneri, pa mogu čak i da naprave zaveru protiv Deda Mraza i zavrnu mu slavinu! Ubi me moja realnost i odvede u negativnost, umesto da gledam svoja posla i uživam, ja se bavim realnošću iz realnog ugla.
Presek: Zlatno doba, pokloni za Alep i Meril Strip
Da ne dužim više i ne kvarim praznično raspoloženje, apelujem na Deda Mraza da ako može dojavi tamo nekim moćnim ljudima da malo smire strasti, da ne gledaju isključivo sebe jer i oni su ljudi i da misle na tu gladnu i bolesnu decu. Što se mene lično tiče mogao bi Deda Mraz da me obraduje jednom lepom vešću – da su na primer ljudi postali više ljudi, meni bi to za početak bilo sasvim dovoljno.