– Građani Srbije žale se kako su im stigli astronomski računi za struju, uvećani i za 100 odsto, a pritom im niko nije očitavao brojila. Premijer Srbije, Aleksandar Vučić, odmah je urgirao (ne, nije platio sve te račune) i rekao da to više ne sme da se desi, da „lenčuge sede kod kuće“, umesto da rade svoj posao. Obećao je da će odgovorni da odgovaraju. Obećao je i da ćemo krajem 2014. godine živeti bolje. Obećao je i plate od 500 evra, pardon 400. Bilo bi dobro da krene redom sa ispunjavanjem obećanja, jer koliko je obećavao, trebalo bi mu još dva mandata da ih ispuni.
– Napokon se desila i ta inauguracija Donalda Trampa, te on postade 45. američki predsednik. Burne su tu reakcije bile. Madona je rekla da bi „zapalila Belu kuću“, žene su marširale protiv Trampa u većim svetskim metropolama, ali i kod nas. I mi imamo problem sa „trampizmom“, dok nam „vučizam“ izgleda prija. Ipak, prva dama SAD je zasenila supruga i mediji o njoj bruje možda čak i više nego o njemu. Što je dobro. Uvek je lepše dati više prostora nekome ko je lep, pametan (pet jezika žena govori), uspešan, nego nekome ko pljuje po ženama, strancima, pa zaboravi da je to radio (zvuči poznato?).
Presek: Sindrom “K”, vrelina Melburna i trudnoća godine
– Zahuktava se kandidovanje za predsedničke izbore u Srbiji u aprilu. Nisu raspisani još. Građani se trude da promovišu svoje kandidate na što bolji način, pa se i ljute kada se jave oni iz suprotnog tabora. Osveste se da su građani kada i ako prime platu od 250 evra iz dva dela. Ali to traje, dan, dva, pa se vrate na politikanstvo, jer politikom se ovde bavi mali broj ljudi. Zato nam tako dobro ide, nikada bolje.