Beleške sa ostrva: Kako sam srušio Kolosa sa Rodosa

Morski talasi zapljuskuju plažu Limanaki u Rodosu. Ja pokušavam da se „ohladim“ ispod suncobrana. Iza mene je luks hotel “Imperial Atlantic”, jednom rečju raj. Tamo ću uzeti apartman čim uđemo u drugu trećinu zlatnog doba (prim.aut. „zlatno doba“ izraz koji je kreirao premijer-predsednik Srbije Aleksandar Vučić). Za sada sam u hotelu iz kojeg se do plaže dolazi mini busom – merdža, brate, i replika busa iz filma „Ko to tamo peva“. Da ne kukam, za koga i odakle je, super je. Kada mogu Šveđani, Rusi i Česi, mogu i ja.

Merdža bus je dobar za obilazak ostrva Rodos, ali ako hoćete da skoknete do Turske, tu je već potreban trajekt i pola sata vremena, dok vam iz Srbije treba sat i četrdeset minuta avionom. Na Rodosu nema kiše niti zime, ima 330 sunčanih dana godišnje, a u julu je pakleno. Kada smo stigli, bilo je 44 stepena. Milina! Ali,postoji tu jedna velika prednost – osvežavajuće hladno more. Ukoliko volite so, bićete osoljeni kao morski kamenčići.

U ovom tekstu neću naširoko opisivati lepote ovog ostrva, jer verujem da ćemo stvarno živeti bolje i da će većina nas imati priliku da dođe na Rodos i najpre vidi mesto gde je nekada stajao čuveni Kolos sa Rodosa, jedno od sedam starih svetskih čuda. Tamo gde je bila ova gigantska skulptura od 33 metra visine, na mestu njegovih stopala nalaze se, s jedne strane jelen, a s druge košuta, a između njih je more. Kao klinac, bio sam zaluđen Kolosom, i želeo sam da odem da ga vidim. Kasnije sam skapirao da on više ne postoji, kažu, srušio ga je zemljotres. A da li je to stvarno bilo tako niko ne može da tvrdi. Pitao sam se kako su uopšte uspeli da ga sagrade na tom mestu. U starim spisima piše da su pravili neku rampu kako bi podigli noge, napravili struk, pa potom torzo i glavu sa krunom. Nisam teoretičar zavere, ali mi cela ta priča zvuči neverovatno.

Stajao sam dugo tamo, možda sam i zbog toga te noći sanjao kako sam srušio Kolosa sa Rodosa. Uzeo sam, ni manje ni više, sekiru, i skroz ga izudarao. Zašto, pojma nemam, možda zato što nije bio tu kada sam 4000 godina kasnije došao da ga vidim, ko će ga znati…

Zaštitni znak grada Rodosa (osim jelena i košute) je tvrđava-stari grad iz 15. veka, sa autentičnim ulicama i kompletnim izgledom. Kraj nje je velika luka odakle se pruža divan pogled na pučinu. Tvrđavu je nemoguće obići za jedan dan jer je ogromna. Ulice su strme, uske, osim dve glavne koje su dobile imena po čuvenim grčkim filozofima Sokratu i Aristotelu.

Tu se nalaze restorani, prodavnice, kafići, a ono što je meni bilo najzanimljivije su džamija Sulejmana Veličanstvenog i crkva jedna pored druge, koje kao stari prijatelji odolevaju u ovim vremenima kada religije preispituju same sebe.

Grad Rodos ima oko 70.000 stanovnika, mada sam stekao utisak da ih je oko 200.000, posebno u tvrđavi koja posle 19 sati počinje da liči na mravinjak. Prilično zadovoljan onim što sam video u Rodosu, moja sledeća stanica bio je još jedan grad-tvrđava, Lindos, dragulj ostrva.

Ovo malo mesto na obali mora čine bele kućice, a glavni put vodi do tvrđave na čijem je vrhu Akropolj. Iako mi duša umalo nije izašla na nos dok sam se popeo do vrha, nisam zažalio, jer je pogled predivan. Postoji još jedan način da se popnete do vrha, na magarcu, za šest evrića.

Domaćin ovog letovanja, Nemanja, rekao nam je da su čuveni modni kreatori Dolče i Gabana kupili jednu od belih kućica na Lindosu, koje inače nisu na prodaju, za samo sedam miliona evra. Sad će nove kolekcije da stižu pravo iz Lindosa. Kada sam to saznao, odustao sam od kupovine gajbe u ovom mestu. Moraću ipak da sačekam treću trećinu zlatnog doba da bih postao komšija D&G.

(Nastaviće se…)