– Na rados’ svih nas otvorena je „Ikea“, švedska prodavnica nameštaja i raznorazne opreme za kuću i oko nje. Trebalo bi da budemo presrećni, jer sa platom od 500 evra, moći ćemo našem domu da damo svetski (švedski) sjaj, a ne da kukamo tu po necenzurisanom Internetu zbog ove sjajne vesti, posebno značajne za našu proizvodnju i rast BDP. Izuzetno značajne za rast zaposlenosti, jer će još 350 ljudi primati platu ne manju od 500 evra. Nezahvalni smo i kritikujemo predsednika/premijera Aleksandra Vučića, umesto da kupimo oklagiju pa sebe po glavi! Sram da nas bude. Dok je šetao veličanstvenim prostranstvom Ikee, predsednik/premijer rekao je da očekuje da će ova robna kuća imati dva i po miliona posetilaca tokom sledeće godine, a to znači „da će skoro svaka porodica osetiti ukus promene“. Znači, posetite Ikeu i odmah će vam biti bolje! Pritom, tamo ima kreveta, kuhinja, sve novo, eto sjajne prilike da vidite kako ćete živeti u budućnosti.
– Jedan od najboljih atletičara – sprintera svih vremena Jamajčanin Jusein Bolt, na aktuelnom svetskom prvenstvu u atletici u Londonu, završava svoju sjajnu karijeru. Javnost je očekivala da će osvojiti zlatnu medalju u trci na 100 metara, ali okitio se bronzom, dok je Amerikanac Džastin Getlin konačno osvojio zlato. Sve bi to bilo ok, da Getlin nije u poslednjih 10 godina dva puta uhvaćen dopingovan, i oprošteno mu je. Pitam se, zašto nekome ko koristi u sportu nedozovljena sredstva dati drugu šansu? Nema tu opomene, ili jesi ili nisi, zato Bolt jeste!
– Bio sam do Kladova. Video sam osnovnu školu u centru grada. Oronula je, fasada se raspada. Nemamo vremena za to, trk u Ikeu, da osetimo ukus promena.
Čekam danas autous na liniji 17, stanica ispod suda, sunce prži, jer nigde nema drveta i to ne samo na toj stanici a stare dobre pečurke koje su bacale malo hlada, zamenili su onim staklenim kavezima, čekam tako i vidi dolazi, obradujem se. Priđe taj autobus, kad, ćorak. Neki broj 70, na njemu piše Ikea. Onda pređem u seljobus što vodi do mog kraja na periferiji, sednem do jedne žene, ona se odmah pohvali da je bila u Ikei. Ispriča mi šta je sve videla, a nosi samo malu ručnu tašnicu, ni neko veštačko cveće, ni neku vaznicu nije kupila. I baš se dobro vidi da je zadovoljna, mlađa penzionerka, bi mi jasno zašto je ona tamo išla s kraja na kraj grada, na +50 stepeni u hladu. Ne pitah je kakav je bio sendvič, iako je pričala da tamo ima i restoran u kome se može ručati. Ljudi koji su se zaposlili, srećni su po onoj Bolje vrabac u ruci…nek im je sa srećom, ali mislim da će brzo shvatiti da je bolje čistiti po bogataškim kućama. Otvarao je AV i naš sud, a mi smo bili zatvoreni kao da smo kriminalci, a ne sudije, dok su se po sudu šetali policijski psi i snajperisti – a bilo nam sugerisano da se lepo obučemo, kad već toge nemamo :)Neke koleginice su zaista dale sve od sebe, ali to smo videli samo mi što se ponekad viđamo, ako baš moramo u izvesnoj prostoriji. Jer, toliko radimo, da ćemo sami početi pelene da nosimo.
Što se dopinga tiče, izvlače se i sa mnogo većim gresima i prepunim računima u inostranstvu, nema tu čuda.
Kladovo volim, provodila sam više puta lepe dane tamo sa kolegama, pored Dunava. Školu nisam uočila, ali ako jesenas budemo imali taj seminar, u što sumnjam, obratiću pažnju.
I tako, prođe još jedan uzbudljiv dan u Srbiji, koji ćemo pamtiti po otvaranju Ikee.
Problem našeg običnog čoveka, onog najmilijeg, je taj što večito gleda, naročito polsednjih 30 godina, a nikako da reaguje na to što vidi. Njemu je plasirano samo da gleda, jer ni novčanik mu nije u dobrom stanju, a kamoli malo puniji. Tragično.