19.06.2013.
Okuražen dodatnom činjenicom da se još jedan čovek brčka u „ledenom moru“ (mislim da je bio meštanin), lagano sam se spremao da zaplivam u slanoj vodi. Kada mi je ta, tala, talasić zapljusnuo stopalo, kroz kez slagah sebe: „Pa, i nije toliko hladno“…
Laganim koracima nastavih da ulazim u vodu, i već sam bio mokar do kolena, ali da nije bilo razmišljanja o „braći“ Rusima i mojoj baba Jaki, možda bih otrčo glavom bez obzira. I zamislite, kada se stoji u vodi do kolena jedno 10 minuta ona postane topla! Shvatio sam da ako u narednih 20 minuta ne uđem u vodu, neću nikada. Skratio sam vreme, poprskao čuku na brzaka, udahnuo duboko, zatvorio usta da me ne ubije so, i bacio se u talasić. I jao ljudi! Plivao sam toliko brzo, da se Posejdon probudio sa dna mora i uhvatio za glavu! Ja mu kažem: „Slušaj vladaru mora ledenog, mogo si da ga ugreješ, leto je bre, ovo je Grčka, i neću da se smrzavam dok plivam!“. On mi reče: „Ajde ne kukaj i čeliči se malo, leto stiže za 20 dana, a ti što si skrpio neku siću i došo ranije, ko ti je kriv, još ‘oćeš i toplo more. Nema toga Miljane za te pare, znaš da je moja država u krizi…“. Dijalog sa Posejdonom završio sam tako što mi je voda ušla u uši, i ako je trabunjao još nešto, nisam ga čuo. Isprao sam uši i ceo ORL segment slanom hladnom vodom. Što me je kasnije koštalo zapušenja levog uva. Ipak, tog prvog dana letovanja, naplivao sam se za sve pare, i taman da izađem iz vode, sunce pobeže! Čuo me Zevs kako se žalim Posejdonu, sazvao skupštinu bogova sa Olimpa i urotiše se oni protiv mene. Sivi oblaci se stopili u jedan veliki, a onda je i vetar počeo da radi svoj posao, naravno i kiša im se, sva srećna, odmah pridružila…Zgrabio sam peškir, uvio ko neki bebac, i po hladnom pesku trčećim korakom pobego glavom bez obzira do moje kraljice i princeze. Kada me je Cvetić videla onako mokrog i ledenog, samo je rekla: „Ti si lud“. To znam, ali nisam u tom trenutku imao srca da joj prepričam dijalog sa Posejdonom jer bi me, cenim, odvela do prvog šrinka u selu Stavros…
Narednih dana nebeska ekipa sa Olimpa nas je malo zezala, sunce, kiša, kiša, sunce, vetra za izvoz, uprkos svemu uspeli smo da se iskupamo i osunčamo. Čak se Posejdon poslednja tri dana našeg letovanja udostojio da nam zagreje malo slanu vodu, te smo maksimalno iskoristili blagodeti toplog mora.
U celoj priči imam sreće što povremeno živim kraj Dunava, naviko sam na hladnjikavu vodu, to Posejdon nije znao, i verujem da me je sa čuđenjem gledao kako svakog dana, bez obzira na to što nam je Zevs slao munje i gromove, osvajam njegovu teritoriju. I opet ću plivati sa bogovima sledeće godine, obećavam.
Ostavite komentar