Čovek sa šeširom (akcija FB grupe: Čitalište lepote i slobode)

Sedeo je u kafiću, nervozno je gledao u sat i razmišljao kako ona opet kasni. Nije voleo tu njenu osobinu, ali niko nije savršen, pa ni ona. Prošlo je već 15 minuta, a nje nema. Rešili su da okončaju svoj brak u kafiću, onom istom gde su se i upoznali. Simbolike čudne, jadne ili kako već njemu uopšte nije bilo do toga. Pokušao je sve, ali bilo je prekasno. Mislio je da će da mu oprosti, ipak je nije poznavao toliko dobro. Misli su ga vratile u prošlost.

Zemlja zove Zemljane

Radio je u jednoj osnovnoj školi i tog leta je vodio decu na letovanje. Ranije nije imao tu priliku, koleginice su imale prednost. Sve bi bilo u redu, da im se nije pridružila još jedna koleginica iz druge škole, koju je tada prvi put video. A i ona njega. Rekao je sebi: „Ne, nikako“. Odmah su prve večeri završili u krevetu, kao i narednih osam. Nije mogao da prepozna sebe, ali je računao da je daleko od kuće i da će to ostati njihova velika tajna. Na rastanku joj je dao šešir, jer je rekla da će vikati na sva usta šta se desilo ako ga ne dobije. Letovanje se završilo, tajna je ostala u šeširu.

Prošlo je tri meseca od famozne afere i sve je bilo u redu. Jedne večeri, on i njegova supruga sedeli su u kafiću, pili kafu, pravili novogodišnje planove. Ona je primetila za susednim stolom jedan šešir, koji je podsećao na onaj koji je njen suprug, kako joj je rekao, izgubio na letovanju. Za tim stolom niko nije sedeo. On je otišao do toaleta. Nije mogla da izdrži. Diskretno je uzela šešir i sa unutrašnje strane pocepala je postavu taman dovoljno da izvuče ceduljicu na kojoj je pisalo: „Mom mužiću, da nakrivi šešir i uživa u životu. VT“. Bez svake sumnje, to je njegov šešir, njen rukopis, njeni incijali. Bio je zatečen kada je video šešir. Njen pogled mu je govorio da je gotovo. Ćutanje je prekinuo ženski glas, njemu dobro poznat:

„Izvnite, zaboravila sam šeš…“, nije uspela da završi rečenicu do kraja.

Dobila je šešir, on je dobio razvod.