2017. NA DLANU: Ikada nikada bolja

Ukoliko mene pitate ovo je bila jedna sjajna godina za Srbiju. Sada ćete pomisliti da sam ironičan, ali ne, nisam. Zbog čega sjajna? I dalje živimo ikada nikada bolje, pa zar to nije sjajno?! Ovo je bila godina u kojoj mi hoćemo samo da dobijamo nešto, a kao lenčuge (već peta godina unazad) ne radimo ništa, pa kako onda? A ovi naši delegati se ubiše ljudi da rade, ja ne mogu da se setim šta su sve prekopali, otkopali, zakopali, preorali, ne mogu da izbrojim fabrike i radna mesta koje je predsednik/premijer pootvar’o, da bih to uradio trebaju mi dani, meseci.

Ne mogu hronološki da vam nabrajam šta nam se sve sjajno ikada nikada desilo. Građani Beograda su na primer dobili veličanstvenu fontanu na Slaviji, koja čak i peva. Onda su kukali kako je ta fontana šit da me prostite, prska ih, vozači gledaju u nju dok voze, a ne u druga vozila (a inače pažljivo gledaju gde voze), radi zimi, a ne znaju da je ona privukla milione turista, pre svih iz Rumunije i Bugarske. Samo nešto kukamo, nezahvalnici smo i ološi potpuni. Beograd se gradio, onaj na vodi ne posti, na protiv raste, malo ukrivo ali se gradi, ikada nikada brže. Skadarlija je dobila novi – stari kamen, asfalt, a ove jeseni gužve u gradu su po prvi put u modernoj istoriji bile ikada nikada veće! Sve za naše građane i njihovu udobnost, jer ološ bolje i ne zaslužuje.

Srbija. Nije Beograd Srbija. Pa nije. Ali se u Srbiji malo radi i gradi. Uh al’ sam neobavešten, onoliko je fabrika pootvarno, u svakom selu skoro. Onoliko je radnika zaposleno, onaj biro za zapošljavanje će ikada nikada otići sledeće godine u istoriju modernu po prvi put, jer svi rade. Samo ne radi onaj koji misli loše našim političkim dobrotvorima, pulenima ljubi ih majka, koji danonoćno rade, ne bi li svojoj partiji udovoljili. Ups, narodu, ne partiji. Hvata me Novogodišnje ludilo pa sve mešam. Srbija, da. Kažu da smo od ove godine na super putu. I dalje smo mir i stabilnost u regionu i ekonomski tigar u uzletu, rastu nam krila, pa nas svi hoće. Rusi, Kinezi, Amerikanci, Nemci tj. EU, a mi se krčkamo, toliko nam je dobro da možemo sve njih da držimo na tankom ledu. I treba, puno su radili naši političari, posebno naša premijerka AB.

Dragoš Ristić: Soba tajni – „Roman koji živimo“

Da, imamo premijerku, skroz modernu. Sve znate, i to je super. Ona je uspela da svoj vokabular dovede do „vučić-čenstva“ u veoma kratkom roku i svaka joj čast! Ona ima tu sreću da predsednik želi da radi više od nje, pa se nešto i ne sastaje sa onim glavnim bajama, koji jedva čekaju samo predsednika da vide, ali nam je obećala da će slediti sve što kaže predsednik/premijer, i žena to i radi. Sluša, uči i priča nam kako će nam 2018. biti još bolje. I ja njoj verujem. A kome drugom kada ovi iz opozicije ne umeju da se nešto organizuju.

Imali smo prolećni uzlet, njih 100 je jednome njemu apelovalo da se nominuje na izborima, on se nominovao, onda je napravio super rezultat, da, Saša Janković. Onda je osnovao pokret onih građana koji su slobodni. Zatim su tu došli svi oni koji su prsli u svojim partijama i eto, ne mogu ljudi sada da se dogovore koga da nominuju za naredne gradske BG izbore, pa podržali novo lice na našoj staroj političkoj sceni Đilasa Dragana. Uh. Napeto. Dao sam i ja skromni doprinos. Bavio sam se četiri meseca politikom, onda sam shvatio da je ipak bolje da pišem, ne umem ja tu praxis politiku, treba tu imati šlifa, sado-mazo, ovo – ono, laži-maži, nije to tek tako. Ali se nadam da ćemo se osloboditi, pre svega od nas samih pa potom i od vođa raznih. Odoh ja od teme. Sport!

Novak Đoković. Povreda, pauza, nacija u šoku. Izvređaše malog za medalju. Pa malo je to 10 godina biti u teniskom svetskom vrhu, osvojiti 12 Grem slema, biti prvi četiri godine, malo je!!! Nole stvarno si nula. Vraća se najbolji srpski teniser na teren u Australiji. Osim desetak kila manje, videćemo šta nam je novo spremio. Njegova koleginica Ana Švajnštajger, žena se skućila i čeka bebu. Fudbaleri Srbije su se po prvi put u modernoj istoriji plasirali na Svetsko prvenstvo u fudbalu, u bratskoj Rusiji sledeće godine. Zvezda i Patizan igraju u Evropskim takmičenjima. Fudbal cveta, političari se vraćaju ovom sportu, kase se pune. Odbojkašice su osvojile zlato, a odbojkaši bronzu na evropskim prvenstvima, dok je Ivana Španović opet plakla na Svetskom prvenstvu u atletici, otkačio joj se broj i ostade ona bez medalje. Oprostio se od atletike najbolji sprinter svih vremena Jusein Bolt, i njemu je pukao mišić na poslednjoj trci, malerozan bejaše taj London za velike.  Dosadan ovaj sport, a? Vidite kako pada tekst kada pišete nešto dobro. Bravo za sve ove ljude, jer oni su jedina svetla tačka Srbije. Dobro i Lepa Brena.

Presek: Srebro, potres mozga i parada

Nego da se ja vratim na to kako je nama super. Kao što je pre pet godina obećano, plate su nam u ovoj 2017. bile ikada nikada veće, one od 500 evra obećanih „u budućnosti juče“. Zbog toga, decu i dalje lečimo porukama sa mobilnog telefona, ali eto na kraju ove godine predsednik /premijer je otvorio novi kako je rekao „ikada ikada“ Klinički centar najbolji u Nišu, Srbiji, pa ko ima love lečiće se, ko nema, možda preživi. Šta se još veličanstveno beše dogodilo? Ijao, videli smo „prvu damu“ na inauguraciji AV. Mnogo je lepo bilo, opet je „dignut“ ego naciji, jer ostalo joj se sve manje diže, dok je gostima tog veličanstvenog skupa od ko zna koliko stotina hiljada evra bilo, da me prostite, do jaja dignuto. Ali dobro, sve u svrhu promo Srbije i ološ-lenčarskog naroda.

Hajde da više ne hvalim sve nas, pardon, naše predstavnike, ova godina je pokazala da smo dosledni sebi, da se veoma lako mirimo sa onim što nam se plasira, da pojma jadni ne znamo šta hoćemo i gde idemo, ali da smo istrajni i činimo sve da njima bude dobro. Možda se u 2018. brže, jače i bolje okrenemo sebi, kao sportisti na primer, počnemo da vežbamo telo i pre svega mozak, pa se konačno i opametimo. Jer nije važno samo da smo „živi i zdravi“, već je važno da živimo živi i zdravi – sada i odmah.