19.11.2013.
Jutarnji zraci jesenjeg sunca ušli su u naš stan, i lagano me budili. Veseli mali pas skočio je na krevet, i šapicom mi je trljao oči…, dok je moja draga još uvek spavala, nežno sam je poljubio i otišao da skuvam crnu jaku kafu…
Miris kafe probudio je i nju, sa osmehom i sjajem u očima koji samo ona ima, odskakutala je na terasu, jer nije bilo toliko hladno kao što to ume da bude jesenjih dana, te smo, gledajući se kao da se ne poznajemo i isčekujemo prvi poljubac, srkali crni topli napitak. Dim cigarete probijao se kroz sunčeve zrake, a iz sobe se čuo pokušaj lajanja psa koji se igrao sobnim papučama… Dovršavao sam cigaretu, a moja draga je spremila „doručak ljubavi“, koji smo zanosno pojeli, opijeni jedno drugim…
Obukao sam omiljeno crno somotno odelo, plavu košulju, dok je ona izgledala isuviše poželjno u crvenoj suknji, blago dekoltiranoj crnoj bluzi i crnim cipelama sa niskom potpeticom. Izljubili smo našeg mezimca, i otišli na posao.
******************************
Stigao sam s posla pre nje, i rešio da je iznenadim špagetama bolonjeze, koje ona obožava na moj način, i flašom dobrog vina. Dok sam spremao specijalitet, na radiju su išle vesti: i ovog meseca zaposleno je još 10.000 ljudi, za kulturu će u budžetu biti izdvojeno 10 odsto, prosečna plata u Srbiji povećana je i sada iznosi 1.200 evra, u Srbiji više nema bolesne dece koje čekaju na operaciju srca, Srbija od marta sledeće godine predsedava Evropskom unijom, svi koji žele da volontiraju u organizaciji Evropskog prvenstva u fudbalu neka se jave na telefon…
Bilo je već šest sati, mrak je uveliko prekrio sunce, špagete su bile gotove, a na belom stolu stavio sam crvene sveće i vino. Uključio sam televizor da vidim šta ima, dok ne stigne moja ljubav. Brzo sam menjao kanale, bilo ih je osam, na jednom emisije iz kulture, na sledećem filmski program, zatim kanal sa obrazovnim sadržajem, kanali sa klasičnom, narodnom izvornom i pop-rok muzikom. Ipak, uz atmosferu koja je trebalo da usledi, zadržao sam se na programu sa ozbiljnom muzikom…
Ušla je lagano, nije bila toliko zatečena, ali jeste bila iznenađena onim što sam joj priredio. Poljubac je trajao dugo, a ja sam ušao u ulogu vrhunskog konobara. Naravno, mali pas nas je ljubomorno gledao, dok smo mi uživali u špagetama, vinu i laganoj priči o lepom životu i srećnim ljudima koji nas okružuju…
******************************
Alarm na mobilnom je zvonio kao lud, otvorio sam oči, jutro je bilo tmurno, sanjiv, čuo sam vesti iz susednog stana (tanki zidovi, nagluva komšinica): „Mala Anja nije preživela operaciju srca, noćas troje upucanih na jednom beogradskom splavu, 80 odsto građana Srbije nema para da plati račune, jedva imaju za hleb i mleko, meso više niko i ne jede…, postoji mogućnost da se Srbiji ponovo uvede vizni režim…“, panično sam zapušio uši! Tada sam se setio sna, nekako je ovako počeo…
Jutarnji zraci jesenjeg sunca ušli su u naš stan, i lagano me budili. Veseli mali pas skočio je na krevet, i šapicom mi je trljao oči…, dok je moja draga još uvek spavala, nežno sam je poljubio i otišao da skuvam crnu jaku kafu…
Lepa priča o našoj tužnoj stvarnosti.
Hvala Branka :-)