Miljan Paunović je poznato ime u novinarskim i blogerskim sferama, ali novo na našoj literarnoj sceni. I prava je sreća što se na njoj pojavio i doneo veliko osveženje.
Svojim romanom Soba tajni sigurna sam da će pomeriti mnoge granice. Kontroverzna tema, prijemčiva za sve one koji uživaju u političkim trilerima, neočekivanim završecima, lavirintima događaja, misli i zamršenih igara onih koji upravljaju životima običnih ljudi biće prava poslastica za književne sladokusce ovog žanra.
Jasmina Gajić: Roman dubokih književnih aspekata
Roman ima naizgled jednostavan siže. Milan Janić je mladić koji iz malog mesta sa juga Srbije dolazi u Beograd da studira. Već u prvim danima prestonica će ga naprosto usisati svojim burnim i brzim životom, počevši od neobične gazdarice do koleginice sa fakulteta koja mu daje ponudu koja će mu promeniti život. Kada na nju pristane, više ništa nikada neće biti isto. Lavirinti centara moći, utvare, zabranjene i tajne sobe i događaji koji će ga poput matice nabujale reke nositi postaće njegova svakodnevica.
U ovom romanu koji ćete teško ispuštati iz ruke, izuzetno dinamičnom, poput scenarija nekog žestokog trilera, pronaći ćete sve što vam je potrebno, i političke igre, i horor scene i društvene događaje. Sve je ispreturano, ali nikako ne narušava doživljaj, naprotiv, situacije se ovako mnogo bolje razumeju.
Za neke futuristički prikaz Centra, misterioznog „štaba“ u kome se odigrava najveći deo romana, za neke simbol današnjeg sveta na čijim temeljima caruju političke strukture i funkcionišu onako kako obični ljudi ne mogu ni da naslute, nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Otkrićete ovde na izuzetno maštovit način kako se među hladnim, blještavim i beskrajno dugim hodnicima ne preza ni od čega, samo da sistem ostane očuvan.
Biće zadovoljni i ljubitelji horora u trenucima kada se bude pojavljivala utvara u vidu mrtve devojke. Verovatno će je svako drugačije doživljavati, ali moj je utisak da ona predstavlja Milanovu savest, koja sa svakim novim pristankom na nove privilegije ubija onog starog, poteklog iz jednostavne i čestite seoske sredine i predočava mu naličje svetlosti koja blješti njegovim putevima u budućnosti. Janić tako izrasta u simbol savremenog Dorijana Greja koji nas uči da svako ko se uplete u tajanstvene igre nikada ne može imati čistu savest, ali i ako se približi prevelikom savršenstvu nikako neće moći da bude srećan već će morati da bude kažnjen, ako ne od samog života, onda bar od sopstvene savesti.
Svakako će biti interesantno osetiti dah prohujalih vremena srpskog društva na prelazu iz 20. u 21. vek. Neki fiktivni likovi će se čak i uplesti i politička previranja i postati važni faktori koji će narod voditi ka boljoj budućnosti, pa se zahvaljujući njima možda može naslutiti kako bi mogla da funkcioniše visoka politika i na koji se način dolazi do bogatstva i položaja.
Soba tajni je odiseja jednog mladog čoveka i njegova borba sa željama, snovima, izborima, gubicima, slabostima, tajnama, lažima i istinama. Ovde su prikazani njegovi načini suočavanja sa svetom, savešću, privilegijama koje pored blistave imaju i tamnu stranu, ali i strahotna saznanja koja život lome na pola i traže odluku: za ili protiv, život ili smrt. Dok budete čitali, poželećete da mu doviknete da posluša upozorenja „čistih duša“ i izbegne ćorsokake u koje će ga bacati život i ne postane samo jedan od mnogih šrafova sistema koji drobi svakog ko se u njegovu mašineriju utisne.
Kad zatvorite poslednju stranicu Sobe tajni bićete iznenađeni krajem, dugo ćete razmišljati i vraćati se ne biste li što bolje uklopili kockice u mozaik tajanstvenog lavirinta u kome se ne zna gde prestaje zbilja a počinje mašta. I divićete se Miljanu što je uspeo da u svojoj glavi stvori i na papir prenese ovakvu jednu priču. I navede vas da sebi postavite mnoga pitanja: da li smo okruženi maskama i iluzijama, da li smo nečije marionete, ko smo u stvari i kada će doći trenutak da bljesnemo ili se zauvek ugasimo?
„Naši životi su stavljeni na kocku onog dana kad smo se rodili. Niko ne može da ti garantuje ni dobar ni loš život. Ti imaš izbor da prema nekim našim saznanjima živiš dobro, ali što je ulog veći, gubici nisu mali…“
Neki jesu, a neki nesuuuu.. ;)
Tako je! :-)