Prošlo je nedelju dana od nestanka dve devojčice na proplanku „Pogled“ u šumi nadomak grada. Policija je bila potpuno nemoćna, ništa im nije bilo jasno. Dečak koji je mogao da im pomogne nije se ničega sećao, pominjao je neku maglu i čudan zvuk iz šume, nešto nalik na zavijanje vukova, ali to je bilo nemoguće, jer vukova u tom području nije bilo.
Dečakova tajna: Magla ( I deo )
Kako su dani prolazili, roditelji nestalih devojaka bili su sve očajniji, želeli su da saznaju istinu, hteli su da vide svoje devojčice, verovali su da su još žive uprkos porukama koje su naši pred vratima kuća. Misterija je obavila grad, nije to bilo po prvi put, meštani su pamtili nestanke od pre dve godine, dvoje mladih ljudi je bukvalno propalo u zemnlju dok su šetali po stazi koja je vodila u najmračnije dubine guste šume.
******
Imao je veliku tremu, kao pred prvi ispit na fakultetu ili na dejt sa nekom devojkom. Ovo je za njega bio veliki trenutak u detektivskoj karijeri, jednostavno nije smeo da omane. Slučaj koji su mu ponudili da radi delovao je kao da se nikada neće rešiti, znao je i da ne može sam da ga reši, ali je takođe znao ko može da mu pomogne u tome. Spremio je nastup, svaku rečenicu i kako će izgovoriti, dok je vozio ka obali nadomak mora ponavljao je tekst. Imao je još pola sata vožnje do cilja, dlanovi su mu se sve više znojili. Dan je bio sunčan, vidljivost perfektna, te je mogao da vidi kuću pored obale u koju se zaputio. Pet minuta kasnije parkirao se iza nje, trema ga je popustila, ali imao je utisak da će reći nešto pogrešno i da će sve da uprska.
Kada ga je videla nije mogla odmah da ga prepozna, prošle su tri godine, vreme je proletelo. On je nju prepoznao, na prvi pogled učinilo mu se da nije onako vitka kao pre, crte lica su joj bile još izraženije, iz nje se video život ili je to bar tako delovalo, kao da joj je prijalo što je odustala od svega i posvetila se mirnom životu.
„Pozdrav koleginice, sećaš li se, ja sam Isak, trebalo je da radimo zajedno na slučaju…?“, nije stigao da završi.
„Sećam se. Ako si došao privatno izvoli, možemo da popijemo piće, kafu, poslovno me ne zanima ništa, više se time ne bavim“.
„Da, da , došao sam da vas vidim, je l’ je Majk tu?“.
„A gde bi bio, samo nemoj da se iznenadiš kada ga vidiš, nije to isti onaj Majk koga pamtiš“, kroz smeh mu je rekla Ingrid, uzela ga pod ruku i laganim koracima krenuli su ka garnituri za sedenje.
Dečakova tajna: 90 minuta (II deo)
Mišljenja kolega bila su podeljena, ali Isak je znao da treba da pokuša da vrati čuvenu detektivku Ingrid Blur u posao, da je ona jedina sposobna da reši slučaj „mistične šume“. Majk ga je odmah prepoznao i baš mu je bilo drago što im je kolega došao u posetu. Ingrid je bila u pravu, Isak se iznenadio, Majk je izgledao mnogo bolje, pričao je dobro, ali imao je povremene „tikove“ što je bilo sasvim razumljivo s obzirom na traumu koju je doživeo. Pričali su o svemu, na kraju su došli i do posla.
„Znala sam da si zbog toga došao, koga još zanima kako smo mi..“, počela je da se nervira.
„Ingrid, može li ovako, pogledaj sav materijal koji sam ti doneo, ja ću se vratiti za 10 dana i tada ćeš mi reći šta si odlučila?“, Isak je delovao prilično uverljivo.
Pogledala je u svog muža, on je samo slegnuo ramenima i prepustio odluku njoj. Zapalila je cigaretu.
„Dobro, ostavi, pogledaću“.
Isak je bio najsrećniji čovek na svetu.
Krimi priča: Tajna plavog šala
*****
Te večeri se povukla u sobu na spratu kuće. Na krevetu je poređala sve dokumente iz fascikle označene kao „Mistična šuma“, unutra hronološki sortirani događaji, čekala je duga noć…
Ujutru u šest sati šetala je obalom i gledala kako izlazi sunce iz mora. Pejzaž je bio veličanstven. Rađao se novi dan, rađala se nova Ingrid Blur.
Ostavite komentar