Jedino je Markus mogao da shvati na neki način šta se desilo, da nema dečaka sa slike, ali ostalo mu ništa nije bilo jasno. Majk i Isak su sumnjičavo gledali u Ingrid, ni njima nije bilo jasno kako je neko mogao da nestane sa slike. Isak se setio knjige „Slika Dorijana Greja“, te se kiselo nasmejao.
– Hoćeš da kažeš da je dečak bio na slici i da ga sada više nema? – upitao je on.
– Da, to hoću da kažem. I u Markusovom snu se pojavljivala ta slika i isti dečak na njoj. Trebalo bi Markuse opet da zaspiš i da vidimo da li ćeš usniti taj san, ovog puta bez dečaka – rekla je Ingrid.
Ćutali su ceo jedan minut, zamišljeni. Zazvonio je detektivkin telefon, kratko je razgovarala.
– Ne znam šta je danas, večeras, pojavio se dečak koji je nestao pre mesec dana… Odbacićemo Markusa do kuće, pa idemo do dečaka i njegovh roditelja.
******
Iako je prošla ponoć u kući Robertsonovih svi su bili budni. Gospođa Robertson se povratila od prvobitnog šoka, dok se njen muž dobro držao, pomogle su mu u tome dve čašice konjaka. U kući su već bili ljudi iz policijske stanice, čekali su Ingrid i Isaka (i Majka, njega možda i nisu, ali došao je i on).
Nije bila iznenađena, to je bio dečak sa slike. Sedeo je u fotelji, prilično mršav, videlo se da je iscrpljen, ali je bio drugačiji od ostalih iz njegove generacije. Delovao joj je barem pet do šest godina stariji.
– Zdravo dečače, ja sam Ingrid, zamoliću te da mi ispričaš gde si bio sve ovo vreme? Možeš puno da nam pomogneš…- u njenom lgasu osećali su se toplina i brižnost.
Dečak je gledao u jednu tačku, njegov otac je rekao detektivki da će doći sutra u stanicu i sve ispričati, da ga pusti da se odmori, ali ona se pravila da ne čuje. Počeo je da govori, tiho i oprezno.
– Tog dana sam posle fudbala u školskom dvorištu otišao do obližnje kafane. Znaju moji roditelji da me škola ne zanima više, da sam ispred mog drušvta, dosadni su… Video sam u tom kafanskom dimu jednu gospođu, damu, imala je šešir na glavi, izražen crveni karmin, malo sam hteo da je provociram, volim to da radim ženama… – odjednom je počeo da liči na nekog frajera, kao da mu je 25, a ne 14 godina.
– Hoćeš da kažeš da si ovako maloletan otišao u kafanu, i hteo tek tako da popiješ nešto, razgovaraš sa tom ženom ili šta već? – Ingrid je pokušavala da zadrži smirenost i da ne deluje iznenađeno.
– Da, zašto da ne, pa ja sam imao aferu pre godinu dana … – nije stigao da završi.
– Aferu?! Vidi ti malog! – pogledala je u njegove roditelje. Otac je rekao da su morali da otpuste kućnu pomoćnicu jer je njihov sin imao seksualne odnose sa njom. Ingrid se nasmejala, sve ovo joj je bilo nerealno, umesto da dete uči školu…
– Da, šta je tu čudno? Mislite da mi je rano, ne znate vi detektivko mnogo toga…- od dečaka u fotelji, postao je veliki folirant, za koga se nikada ne bi reklo da je bio u šumi ili gde već mesec dana…
– I, šta sada, bio si sa tom damom mesec dana, da nije ona možda neka slikarka? Odvedi nas do nje? – nije želela da gubi vreme.
Dečak se smejao, rekao je da ne želi više da govori, da je umoran.
– Sutra ćeš doći u policijsku stanicu, zaboraviću ove tvoje izmišljotine i želim da čujem pravu verziju događaja – pogledala je u roditelje dečaka, klimnula glavom i brzim korakom izašla napolje. Znala je da mali laže.
Dečakova tajna: Uramljena slika (IV deo)
******
Sledećeg jutra se iskrala iz hotelske sobe sa prvim znacima zore. Majk je bio u dubokom snu. Uspela je neprimetno da izađe iz hotela i uputila se prema šumi. Stgila je relativno brzo do poznate staze i skrenula. Sve strahove je davno prevazišla, a u bajke nije verovala, iako ovaj slučaj ima elemente iste. Jutro je bilo prohladno, bez magle, te je jasno videla stazicu, ali i gusti drvored pored nje. Nakon 10-ak minuta našla se na proplanku u obliku kruga. Ništa se nije čulo, sablasna tišina, ni trunke vetra. Provela je tu nekih pet minuta. Nije znala šta čeka. Nije imala ni predosećaj da će bilo šta dočekati, pomalo razočarano, napustila je proplanak.
******
Posmatrala je ženu kako stoji u centru proplanka i zbunjeno gleda oko sebe. Znala je da može samo jednim potezom da je eliminiše, kao što je to uvek do sada kada je htela i činila. Ipak, odlučila je da ne učini to sada, već kada dođe pravo vreme. Bila je sigurna u to da će se detektivka Ingrid Blur vratiti na mesto zločina…
Nastaviće se…
Ostavite komentar