Tačno u ponoć

Sat je pokazivao minut do ponoć.  Tačno u ponoć nje više neće biti. Znala je to poslednjih šest meseci. Znala je tačno vreme, dan, mesec i godinu kada će njeno srce prestati da kuca.

– Nisam verovao da će stvarno biti kraj.

– Lepo sam ti rekla, imam još 45 sekundi.

– Dobro, žao mi je.

– I meni je žao, zbogom.

Ustala je iz kreveta i zauvek zatvorila vrata „njihove sobe“. Njeno srce više nije kucalo za njega, bila je konačno slobodna.