Filmsku umetnost pratim od kada znam za sebe. Nametnulo mi se nekako da gledam većinom Holivud filmove (izbegavam maksimalno blockbustere) i jedno ime koje za sada, iz te neke srednje generacije Holivud glumica, nije dobilo prestižnog Oskara je fantastična Džulijen Mur. Ne bih sada da nabrajam njene uloge redom, ali svakako je pamtim iz Magnolije, Daleko od raja, Hanibala, Sati, Kloi… i da ne budem prilično pristrasan, a hoću, u većini uloga se pokazala brilijantnom.
Zanimljivo je da kada je snimljen nastavak filma Kad jaganjci utihnu, nisam mogao da zamislim da bilo ko uskoči umesto Džodi Foster, ali Džulijen me je kupila i tada. Retko ko može dosledno da zameni nekoga u filmu, posebno ako je prvi deo tog ostvarenja dobio status kultnog. Da se ne lažemo, treba parirati maestralnom sir Entoni Hopkinsu i ne zamišljati Fosterovu u ulozi detektivke Klaris Starling, a Murovoj je to uspelo.
Džulijen je jedna od onih glumica koja ne igra na grudi, zadnjicu, slatkasto lice…, ne donosi milione koliko bi možda producenti želeli, ali zato je Glumica – može da bude zavodnica, ucveljena domaćica, FBI detektivka, očajna supruga, jednostavno može da bude sve i to je ono što je svrstava rame uz rame sa Meril Strip, Glen Klouz, Džodi Foster, Kejt Blančet Nikol Kidman… (subjektivan izbor, izvinjavam sa ako sam omašio). Ona ume da se skine, odigra erotsko-lezbijsku scenu sa puno naboja a da to ne bude vulgarno, naprotiv je jako erotično i uverljivo (Kloi). Može i da juri ulicama gradova za umobolnim Hanibalom, ali i da izgirava zadovoljnu i srećnu domaćicu iako zna da je njen muže gej (Daleko od Raja).
Da li može i da se napokon upiše na večitu listu oskarovaca? Izmakao joj je za uloge u Far from Heaven, The Hours, Boogie Nights i The End of Afair. Ukoliko ima neke kosmičke pravde, a sudeći prema kritikama za njeno najnovije ostvarenje Still Alice, gde igra ženu obolelu od Alchajmera, trebalo bi da „zlatni momak“ napokon završi u njenim rukama.
Naravno, postoji još jedan uslov, da ne bude nominovana Meril Strip…