Foto: M.P.

Cirkus

Sećam se kada sam bio klinac, često sam odlazio na cirkuske predstave. Ogroman cirkuski šator bio je postavljen na nekih stotinak metara od kuće gde su živeli moji baba i deda u Zaječaru, i mogao sam iz dvorišta da vidim taj „putujući šareni grad“ gde su boravili umetnici, akrobate i životinje.

Zavere opasnih umova

Tokom pre podneva dok smo nestrpljivo čekali da počne prva predstava od 14 sati, prikradali smo se do kamp prikolica da bismo videli neke od izvođača, ili bismo prilazili kavezima gde su se nalazili lavovi, slonovi, tigrovi… Cirkus je ujedno bio i mali zoološki vrt i našoj sreći nije bilo kraja, mogli smo da vidimo tigra uživo ili da hranimo slonove kikirikijem.

Foto: M.P.
Foto: M.P.

Prva predstava je počinjala u 14, a poslednja u 22 sata, dnevno su bile četiri predstave, prosečno su trajale po dva sata. Dešavalo se da zbog velikih gužvi, cirkus počne i ranije sa radom od 12 ili 10 sati pre podne. Ljudi su hrlili da vide spektakle pod velikim šatorom, u velikoj areni smenjivali su se akrobate, dresirane životinje, klovnovi, plesači… Tačke su bile takve da je zastajao dah: hodanje na žici, gimnastičarske vratolomije na trapezu, gutanje vatre.

Dresura slonova je bila nešto specijalno. Sa knedlom u grlu pratili smo tačku u kojoj je jedna lepa devojka ležala na podu dok je iznad nje stajao slon na dve noge. Dramatična muzika uz svetlosne efekte doprinosila je još većem naboju, a uspešan kraj nastupa nagrađen je ovacijama publike. Bili smo toliko srećni i očarani nastupima cirkuzanata, da smo jednu istu predstavu gledali po nekoliko puta u toku dana.

Tridesetak godina kasnije, cirkus onakav kakvog ga ja pamtim iz detinjstva je skrajnut u neki drugi plan. Uverio sam se u to nedavno, rešio sam da pogledam jednu predstavu internacionalnog cirkusa Korona. Znao sam da to više nije kao što je bilo, ali, očigledno je da je nemaština uticala i na to da sadašnji cirkusi, barem ovaj koji imamo priliku da vidimo kod nas, podseća u tragovima na onaj od pre tri decenije.

Foto: M.P.
Foto: M.P.

Presek: Koen, Dilan, Brega, Đorđe i diploma

Cirkuski šator je duplo manji, kao i sam prostor za publiku, što odmah seče program. Znao sam da neće biti akrobata na žici ili na trapezu sedam, osam metara iznad zemlje, jer za to nije ni bilo uslova. Takođe sam znao da neće biti ni životinja koje su bile istinske atrakcije. Ali sam bio potpuno zatečen kada sam shvatio da ceo program „nose“ tri devojke i dva momka! Porazno. Umalo da zaplačem. Dali su sve od sebe da izvedu nešto što se nekada radilo u velikim cirkuskim predstavama, bili su odlični, bili su sjajni, i svaka im čast na želji, volji i energiji!

Foto: M.P.
Foto: M.P.

Deca su bila srećna, neki od njih su po prvi put bili u cirkusu, klovn je kao i uvek bio u centru pažnje, a umesto slonova, lavova i tigrova, zabavljali su ih psi, mačke i devojka sa zmijom. Smejao sam se i ja, ipak cirkus nije mesto za suze i plakanje.

Savet babe

Veliki cirkuski spektakli postoje, ali se odžavaju u ogromnim halama, papreno se plaćaju ulaznice, dobije se za te pare fantastična predstava, sa svim pratećim scensko-vizuelnim elemntima. Nekada grandiozan, danas cirkus pod šatrom očigledno preživljava svoje poslednje trzaje, i neće biti iznenađujuće ukoliko zavesa ubrzo padne, zadnji put.