Kada je sleteo na aerodrom, konačno se osetio sigurnim. Iako je let trajao veoma dugo, više od 10 sati, mogao je da odahne i da krene u novi život, nakon svega što je sa nepunih 15 godina života doživeo i preživeo. Više se nije zvao Erik, sada je bio Adam. Dopalo mu se.
******
Martina se držala odlučno, a u sebi je ponavljala platićete mi za ovo. Isak i Ingrid su je saslušali. Pokušali su da je isprovociraju, ali nije im išlo kako su planirali.
– Ne znam kako možete da me uhapsite za ubistvo! Valjda možete da me osumnjičite, a ne da me odmah tretirate kao ubicu. Zašto bih ja ubila moju majku?! – urlala je.
Dečakova tajna: Sahrana (IX deo)
– Zato što ste bili zlostavljani od svog oca, zato što vas nije zaštitila, zato što je više pažnje i ljubavi posvećivala devojčicama koje su ubijene u šumi, na kraju zato što se kresala sa vašim dečkom Erikom! – Ingrid joj je “opalila šamar”.
– Ako je tako, a nije, jer ste, čuvena detektivko, sve omašili, zbog čega niste uhapsili Erika? Pa on je pobegao, nisam ja! – osetila je jako zujanje u glavi, pokušavala je da ostane mirna.
– Ne brini ti za Erika, već smo ga locirali… – Nije mogla da poveruje u to, iako je Ingrid to rekla veoma uverljivo. Martina jednostavno nije želela to da čuje, znala je da detektivka blefira.
– Dobro, onda ću ga ja sačekati ovde u gradu, a vi s obzirom na to da nemate nikakve dokaze protiv mene, popijte svoju kafu do kraja, ja odoh! – demonstrativno je ustala sa stolice i krenula ka vratima. Isak je sprečio da napusti sobu, uhvatio je za ruku malo iznad lakta, i vratio je na stolicu.
– Gospođo Šojc, ne idete vi nigde, zadržavamo vas u pritvoru. Pročitajte dobro još jednom dokument koji smo vam dali i znaćete da imamo osnova da vas osumnjičimo za ubistvo vaše majke i devojčica iz šume i zadržimo vas u stanici– rekao joj je prilično nonšalatno.
Znala je da imaju osnova, ali je znala da grdno greše.
******
Lupnjava na ulaznim vratima stana bila je toliko jaka da je Markusova majka čula uprkos tome što je bila u kupatilu pored mašine za veš koja je bila strašno bučna. Otvorila je vrata, ugledala je dva tipa u jeftinim odelima. Izvadili su policijske značke.
– Dobar vam dan, tražimo Markusa Stana, da li je kod kuće?
– Dobar dan.., kako, ko ste vi, zašto…? – prebledela je.
– Trebalo bi da pođe sa nama do policijske stanice, sačekaćemo ga ukoliko nije kod kuće – rekao je Isak.
– Mislim da je u svojoj sobi, sačekajte trenutak – otišla je i vratila se za minut, nije bio u stanu. Detektivi su ušli, seli za sto, dobili su i kafu. Ćutali su, žena se tresla od straha, nije joj sve to slutilo na dobro. Markus se pojavio nakon dvadesetak minuta.
– Dobar dan, Markuse, poznajemo se – reče mu Majk – uhapšen si za trosturko ubistvo, Helene i dve devojčice iz šume – izvukao je lisice. Markus je odmah ispružio ruke. Bolelo je to stavljanje lisica. Njegova majka se uhvatila za glavu i reka suza je krenula.
******
Erik je stigao na naznačenu lokaciju, ušao je u stan broj 14, bacio stvari i sručio se na krevet. Nakon dva sata sna, trglo ga je jako kucanje na vratima.
Hm, pa niko sem Martine ne zna da ovde ima nekoga, pomislio je. Veoma tiho je ustao sa kreveta. Skoro nečujno je prišao vratima i pogledao kroz špijunku. Žena i muškarac stajali su ispred vrata, gledali čas u stranu, pa čas direktno u vrata. Zvonili su opet. Nije im otvorio. Sklupčao se na pod, više nije bio onako jak, pun sebe. Bio je sam, slab i očajan. Znao je ko su njih dvoje. Nakon par minuta otvorio je vrata.
– Erik, odnosno Adam Karlovic? – upitala je žena sa kosom boje kestena.
– Da, ja sam.
– Uhapšeni ste za trostruko ubistvo, Helene Pavkovic i dve devojčice iz šume. Bićete deportovani u roku od 24 časa iz naše zemlje…
Nije je više slušao. Želeo je samo da se vrati kući, kod mame i tate.
Nastaviće se…
Ostavite komentar