Nebo se otvorilo i Vudbi je pogodio nezapamćeni pljusak. Vozač autobusa nije mogao da izbegne devojku koja se odjednom stvorila ispred vozila, on je imao takav utisak, jer vidljivost bila veoma loša. Iako je smanjio brzinu vozila koliko god je mogao, to nije bilo dovoljno da tog dana ne pogine Nera Šliht. Ali za njenu smrt nije kriva ni kiša, ni vreme, ni to što Sebastijan Štern nije stigao do nje na vreme… Za njenu smrt bio je kriv neko sasvim drugi.
Sebastijan možda i ne bi kasnije bio ubijen, mada su za to šanse bile minimalne, da se tog kišovitog jutra nije našao na ulici. To što nije prepoznao Neru ukazivalo je da tog dana nije bio „sav svoj“. A i nije. On je od početka saradnje na projektu sa Piterom Šlihtom i Martinom Pulom gubio svoj identitet, moć rasuđivanja, prepoznavanja, a da to u trenutku kada mu je ubica zario nož u stomak, pa u grudni koš, pa u srce, nije ni znao. Osećao se čudno, ali to je prepisivao umoru, iscrpljenosti, trebalo je u kratkom roku napraviti kompjutersku mrežu za održavanje sistema kod životinja na ostrvu Mind, što je bio veoma veliki posao. Na kraju nije ga ni završio, ostali su neki detalji, ali ne toliko važni da Martin Pul ne bi ostvario svoj mračni cilj, koji je naizgled delovao primamljivo i ne toliko strašno.
*****
Lorin Pul je stajala na vratima „tajne sobe“ jednog od hangara na ostrvu Mind i čvrsto stezala malu automatsku pušku.
– Vas dvoje da se niste pomakli, svaki pogrešan potez biće koban! – skinula je kapuljaču i žena koja je do tada delovala kao veoma fina, povučena i vedra, poprimila je lice zla.
Detektivka i mladi detektiv su leđima bili naslonjeni jedno na drugo. Martin ih je u međuvremenu vezao, ali kada je hteo da im stavi trak preko usta, Ingrid je ga je u tome sprečila.
– Ne treba. Možemo da vičemo do sutra, nema ko da nas čuje. Primetila sam jednu složenu hemijsku formulu na papiru na stolu kod ormara, ko će mi od vas dvoje objasniti o čemu se zapravo radi, i zašto je ona toliko vredna te ste ubijali svoje saradnike zbog nje? Verujem da je Nera otkrila o čemu se radi, kao i njen brat. Amanda Kinski te je molila da odustaneš od te neke ludačke ideje, ali Lorin je u tome sprečila… Stvari su se otrgle kontroli, te prebacivanje krivice na Pitera nije urodilo plodom, ostavljanjem kabanice i kišobrana u njegovoj kući. Planove smo vam poremetili mi. S obzirom da neću imati vremena da saznam, odnosno otkrijem šta tačno radite sa životinjama, volela bih da mi za kraj objasnite o čemu se radi… Svakako da je u pitanju neki ludi eksperiment… – zaključila je detektivka.
Lorin i Martin su šetali oko svog „plena“. Nisu imali puno vremena, te je on objasnio detektivki o čemu se radi.
– Ingrid, Ingrid… veoma je prosto. Da, to je jedna hemijska formula na kojoj sam radio nekoliko godina. Piter se pojavio u pravo vreme, bio mi je potreban DNK pojedinih životinja koje su ovde u kavezima. One imaju to što je potrebno za večni život i večnu mladost – dok je govorio lice mu se ozarilo.
– Lupate gluposti, ne postoje večni život i večna mladost – Ingrid je počela da gubi strpljenje… Pokušavala je da pokida kanap, ali bila je nemoćna. Isak je to isto činio, i osetio je kako njegov kanap popušta…
– Naravno da postoje! Moja Lorin i ja ćemo biti prvi ljudi na ovom svetu koji će živeti večno. Zar nije tako draga?
– Da. Tako je. Hajde požuri, nemaš ti šta da im objašnjavaš. Njih zanima zbog čega smo, odnosno zašto sam ja ubila Neru, Pitera, Sebastijana i Amandu. Da, ja sam ih ubila. Zato što je formula bila pogrešna i pojavile su se nuspojave. Oni su bili deo eksperimenta, naravno to na početku nisu znali. Dešavalo im se da izgube pamćenje, orijentaciju u vremenu i prostoru, da pomešaju ljude, imena. Potom su izbegavali da piju „naš čaj“. Eksperiment je po svaku cenu morao da se dovede do kraja. Moj pametni Martin je uspeo da ispravi greške u formuli i sada smo spremni za večnu mladost i život…
Ingrid se glasno nasmejala, Isak joj se pridružio.
– Ma da, deluje! Vidimo to i čujemo. Ubili ste nedužne ljude a oni su samo hteli da spasu retke vrste životinja koje izumiru – Isak je oprezno odvezivao detektivkin kanap, nakon što je uspeo da se oslobodi svog.
– Vi ništa ne kapirate! – podviknuo je Martin.
– Imamo napitak koji bi ljudima dao večni život i lepotu. Naravno, neće moći da ga priušte svi. Mi ćemo zaraditi milijarde… Na ovoj planeti ionako ne bi trebalo da žive siromašni, bolesni i bogalji, oni je samo ugrožavaju, smetaju… – Martin se zaneo u svojoj priči, što je bio odličan momenat da Ingrid skoči na njega, a Isak na njegovu ženu.
Lorin je impulsivno pritisla okidač na automatskoj pušci. Rafali su prekinuli tihu noć na ostrvu Mind. Uplašene životinje iz hangara su zavijale dozivajući bilo koga u pomoć.
*****
Policijska, vatrogasna i vozila hitne pomoći jurila su uskim putevima ostrva Mind. Inspektor Tulip je sve raspoložive ljude poveo sa sobom i verovao da će sprečiti tragediju, da će stići na vreme. Kada su se približili dovoljno blizu hangarima primetio je kako kulja dim iz celog kompleksa. Vatra je nezaustavljivo pržila sve pred sobom. Inspektorov optimizam je u trenu nestao.
Vatrogasci su brzo reagovali i prokrčili put inspektoru i policajcima do hangara. Oslobađali su životinje koje su trčale kroz gusti dim, ali nisu sve uspele da se izvuku iz velikog plamena. Inspektor Tulip, petoro policajaca i još toliko vatrogasaca, primetili su nešto veoma neuobičajeno sa zadnje strane hangara. Plamen nije zahvatio jednu prostoriju, samo je iz nje izlazio dim, ali vatre nije bilo. Vatrogasci su ušli unutra i uspeli da oteraju dim. Za njima je ušao i inspektor Tulip. Imao je šta i da vidi. Na podu su ležali detektivka Ingrid Blur i detektiv Isak. Bez svesti, okrvavljeni, bez života…
Dve nedelje kasnije
„U dubinama guste šume pored grada Vudbi pronađena su tela bračnog para Matina i Lorin Pul. Kako saznajemo oni su se otrovali zbog prekomerne upotrebe napitka za koji su mislili da će im dati večni život i lepotu.“.
„Detektivi Ingrid Blur i Isak W. se oporavljaju od teških povreda zadobijenih na ostrvu Mind. Podsetimo oni su prekinuli eksperiment „ludog naučnika i njegove žene“ koji bi imao nezamislive posledice na život kakav poznajemo. Više o ovoj temi govorićemo u specijalno emisiji koja će biti emitovana…“
Pritisnula je dugme off na daljinskom upravljaču od televizora. Lekari su joj rekli da će najkasnije za nedelju dana moći da izađe iz bolnice. Takođe su je obavestili da se Isak dobro oporavlja nakon što je dobio tri metka – u levu butinu, desno rame i podlakticu. Nju je okrznuo jedan metak ispod kolena desne noge. Iz misli je trgao zvuk mobilnog telefona, bio je to Majk.
– Kako si danas?
– Dobro, ustajem povremeno iz kreveta, mada sam nesigurna. Kolega i ja smo imali sreće. Dim je mogao potpuno da nas uguši … – Majk je primetio kako mu Ingrid priča istu priču po treći put.
– Dobro draga, samo polako. Bitno je da ste živi i da ste oboje bolje. Takođe, rešili ste važan slučaj… – njegov glas je umirio.
– Da to je najvažnije. Nego znaš šta?
– Ne znam, reci?
– Ovo je bio moj poslednji slučaj. Završila sam. Nema šanse više… – prekinuo je Majk.
– Stani polako! Znam, sve dok se ne budeš potpuno oporavila i dok te ne zaintrigira ponovo neko ubistvo…
– Nema šanse, hoćeš da se kladimo?
– Neću, uvek izgubim. Čujemo se večeras. Idem da sređujem mejlove – poslao joj je poljubac preko „žice“.
Prekinula je vezu i odložila telefon na stočić pored kreveta. Nakon par minuta u sobu je ušla medicinska sestra i uručila joj je još jedno pismo podrške. Ingrid je sačekala da sestra izađe, otvorila je kovertu i izvukla papir.
„Mislite da je kraj? Grdno se varate! Nikada vam neću oprostiti što su se moji roditelji ubili zbog vas! Nikada!
V. Pul“
KRAJ
Ostavite komentar