Skočila je iz kreveta kao da je neko jako uštinuo. Sanjala je devojku u crvenoj kabanici kako stoji iznad njene glave i govori joj nerazgovetno, nešto kao “Idi u st..nci, ubi.li su mea.”.
Probudio se i on, pokušao je da je smiri.
– To je bio sam san, hoćeš da ti donesem čašu vode?
– Ne, moram da telefoniram.
– Zar je toliko hitno, još nije ni svanulo…
– Da, hitno je.
Ustala je iz kreveta, uzela telefon i izašla na terasu. Noć je bila hladna, mirno more je nagoveštavalo da će uskoro doći jutro.
– Halo, izvini znam da je noć, mislim svanuće za pola sata, mada je tek pet sati, izvini, možeš da pričaš? – pričala je nepovezano, što i nije bila njena osobina.
Ko je to – čuo se pospan glas s’ druge strane.
– Kako ko je, pa piše ti na telefonu!?
Pogledao je u telefon, bio je iznenađen, ali je prethodnih dana nekako imao taj osećaj da će mu se ona javiti.
– Da, slušam. Znam ko je.
– Ko radi na slučaju one devojke i Šterna IT stručnjaka?
– Zamisli, ja radim. Hoćeš da mi se pridružiš?
Kao iz topa je rekla da želi. I Isak je skočio iz kreveta kao da je dobio premiju na lotou. Rekao joj je da će doći po nju i da će zajedno otići u stanicu, jer nije bio problem da se ona pridruži ekipi kada god poželi. Jednostavno, detektivka Ingrid Blur je bila najbolja u svom poslu, a ovaj slučaj i jeste bio za nju.
*****
Isak je došao je po Ingrid tačno u dogovoreno vreme. Ovog puta Majk nije želeo da im se pridruži. Prošlo je pet godina od slučaja “dečakova tajna“ i njemu je to bilo dovoljno, jednostavno je želeo da se potpuno povuče za razliku od njegove Ingrid. Ona nije mogla da sedi mirna i radovao se njenoj sreći što će ponovo imati priliku da juri za nekim psihopatom. Isak mu se izvinio što nema vremena da svrati, svaki minut im je bio važan. Majk mu je poručio da čuva svoju stariju koleginicu jer „ipak je ona u godinama“. Na to ga je Ingrid samo popreko pogledala.
– Vratiću se ja brzo – namignula mu je i ušla u automobil. Vozili su se dva sata do policijske stanice. Umesto unakrsnog ispitivanja o proteklih pet godina, skoro da uopšte nisu pričali. On je rekao da živi sa partnerom skoro dve godine, a ona da joj je potrebna nova avantura, u poslovnom smislu. Pričali su o slučaju na kome će raditi.
– Imamo veoma malo podataka o svemu, samo se nagađa, ništa konkretno. Deo tima sada proučava Šterna. On je u suštini čist. Videćeš detalje kada stignemo u stanicu. Devojka u crvenoj kabanici kao da je pala sa neba, skoro da ništa nemamo o njoj.
– Kako je to moguće?
– Ne znam. Zato si ti tu da nam objasniš i rešiš. Drago mi je da si me pozvala, mislio sam da si izgubila moj broj telefona. Nadam se da nećemo dugo čekati na odgovor ko je ona zapravo.
– Nadam se i ja – rekla je Ingrid i zapalila cigaretu. Pred njima se pružala panorama grada koji je do pre nekoliko dana bio jedno mirno mesto. Meštani Vudbija („grad pored velike šume“) bili su uplašeni, većina je predosećala da su ubistva tek počela. I nisu se prevarili.
Nastaviće se…
Ostavite komentar