Konj Goku je bio toliko nezainteresovan za moje stanje, koje se nakon uspešnog „usedlavanja“ pogoršalo, jer sam skapirao da nemam gde da se uhvatim! Naime, očekivao sam na sedlu onu dršku ili tako nešto, međutim ne, bilo je ispod njega neko ćebe, a Sremac (instruktor) je uzeo uzde, i kako čovek da se ne uspaniči. Pritom, osećao sam se kao da sam na vodi, a ne na konju – talasasto kretanje.
Prvi put sa konjem na jahanje (I deo)
Međutim, pomislih na naše „heroje“, i kažem kada oni, odnosno ON, sve to preživljavaju (kamione, avione, milione), pa neću valjda ja da se izblamiram na jednom konjiću, pitomom, mirnom, finom. Krenuli smo lagano, Sremac sve vreme viče da se ispravim, a mene nakon dva minuta počinje doslovno da boli dupe! Razmišljam, ovde su šuljevi zagarantovani! To dobijete gratis, nije uračunato u cenu škole jahanja. Instruktor mi kaže da kada želim da skrenem levo, konjića malo munem levom nogom, a desno – desnom, logično, kada želim da stanem, zategnem uzde. Prosto k’o pasulj.
Dotaknem ja stopalom konjića da skrenemo levo, ništa, ne reaguje. Udarim ja malo jače, ma jok. Sremac mi kaže da ga slobodno cimnem, a ne kao neka baba koja pokušava da otera mušicu pa „mlati rukom kroz vazduh“. Uf, postaje baš komplikovano. Stegao sam ja nogu i stopalo koliko sam mogao, i konj skrene levo! Neverovatno! I taman sam počeo da slavim uspešno skretanje, Sremac mi kaže da lagano ustanem iz sedla, da vežbamo za galop!
Aman kakav galop, gde da ustanem, ne umem da sedim kako treba, a kamoli da stojim na konju koji talasa! Goku je stao, instruktor mi kaže da lagano ustanem, da se opustim i sigurnim glasom dodaje da nema šanse da padnem.
Ma da, nema šanse, meni će se to desiti po prvi put u modernoj istoriji! Pogledam da li su mi stopala dobro nabijena u onim pedalama, jer ako slučajno „padnem“ to će biti na leđima konja, nemam gde… Zamislite pridigao sam se! Naravno tresle su mi se noge, ali to nema veze, pa nisam ja odrastao na konju. Počeo sam čak i da mašem mojoj publici.
„Dobro je, samo se još malo opusti. Sada se lagano vrati u sedlo, i idemo podizanje, spuštanje, samo donji deo leđa, napred, nazad, kao u seksu“, duhovito mi reče Sremac.
Uf, konj, seks, previše. Jedva stojim, sada treba da utripujem da imam koitus! Zanimljivo. Hajde da probam. Probao sam. Isuviše je bilo smešno da bih vam opisivao i nema veze sa sexom na klasičnim mestima. Simulacija seksa na konju moraće da pričeka u mom slučaju. Tojest galop rad!
Već sam bio na Gokuu 20-ak minuta, kada se on zaustavio da kaki! Pa da, prisralo mu se od mene, znam. Sačekao sam da obavi nuždu, na kraju je zadnjim nogama počeo da baca pesak, zatrpao svoj nered, a ja sam već razmišljao o tome kako je moja „konjska karijera“ završena. Ukočila mi se leva noga od stiskanja da konj skrene!
Saznao sam da je Goku nekada bio trkački konj, osvajao je nagrade, nikada čoveka ne bi povredio i da potpuno kapira i oseća kada je nekome frka, te se ponaša u skladu sa ti. Stvarno je išao sporo za bivšeg trkačkog šampiona. Poslednjih par krugova okrenuli smo sami, Sremac se udaljio, ja sam se opustio, tada je već sve bilo gotovo – trebalo je uparkirati konjića i sići sa njega. Au, treba sići sa njega!
Stali smo. Kaže mi Sremac da se nagnem napred, bukvalno da legnem, i da prebacim desnu nogu preko
konjića, leva će u tom trenutku već biti na zemlji. Verovali ili ne tako je i bilo! Sišao sam hrabro, kao… ’Ajde da ne počinjem. Onda smo se Goku i ja slikali, mada nije nešto pozirao, smorio se od mene cenim, a bilo je i vruće. To sam skapirao kada sam sa glave skinuo kapu-kacigu. Kosa mi je bila mokra.
Bez obzira na moje jahačke (ne)sposobnosti, ja bih opet! Šalu i nesigurnosti na stranu, nije sve kao što izgleda, i ako imate priliku, obavezno na jahanje. Điha konjiću, điha!
Ostavite komentar