Ne mogu da dođem još uvek sebi od nastavka filma „IT: Chapter Two“ ili po srpskom „To: Drugo poglavlje“, iz više razloga, a nije zbog toga što film traje skoro tri sata. Nakon završene projekcije zapitao sam se da li je Stiven King pogledao nastavak? Da ne bih guglao sada previše, nije ni bitno šta je čuveni pisac rekao, on je svakako dobio svoju milionski honorar i što bi ga uopšte zanimalo kako se završilo „To“.
Ne volim da kritikujem, jer nisam nikakav kritičar, ali kao gledalac, mogu da kažem da mi se sve vreme činilo da sam već gledao ovaj film. Deca su porasla, zlo se vratilo 27 godina kasnije u gradić u kome su glavni likovi rođeni, iz koga su „pobegli“, a ostao je samo Majk – valjda da im javi da se vrate, i da unište klovna Penivajza jednom za svagda. Podsetimo, oni su na kraju prvog dela dali zavet da će se opet okupiti ukoliko se „To“ bude vratilo.
S obzirom da su prošle skoro tri decenije, kao što sam rekao glavni likovi su porasli, ali mi zapravo ne znamo mnogo toga o njima, osim da su uspešni, pomalo istraumirani (ali ne zbog „To-a“!), i da su zaboravili šta im se desilo pre 27 godina! Kako su mogli da zaborave, koliko god da su bili mali, da su „ubili“ zlo i dali zavet da će se vratiti „na mesto zločina“ ukoliko Penivajz vaskrsne?! Ono kao kulirali, gradili karijere, ništa se desilo nije… Kada su se ponovo okupili, saznali su šta im se desilo. Zanimljivo u svakom slučaju i prilično tupavo rešenje.
„IT“: Detinjstvo, strah i mašta
Svako od njih, kao i u prvom delu, ima suočavanje sa svojim strahovima i prošlošću, ali u nastavku filma je nekako očigledno šta će se dešavati. Scene koje treba da lede krv u žilama su čak i smešne, ali ko je meni kriv što sam pogledao stotine horor filmova, pa mogu da predvidim kada će da iskoči neka luda baba i da me kao uplaši. Sve više mislim da King nije pogledao ovaj film, da jeste, sigurno bi tu dramaturgija bila korigovana, par stranica pocepano iz scenarija, možda bi čak i neko od glavnih glumaca morao da se povuče sa seta…
Kada sam već kod glumaca. Mogli su to i bolje, da ih ne imenujem, nekako mi deluju mnogo matoro, ali prošlo je 27 godina… Možda je šminka bila bezveze, šta ja znam. Ako ste se zapitali da li ćete da ih prepoznate, ko je ko iz prvog dela, bez brige, umalo se nisu i uhvatili za ruke sa decom koju su predstavljali 27 godina ranije. Povratka u prošlost ima prilično, tako da su klinci iz prvog dela odlično, opet, odradila svoj deo posla i u ovom drugom. Bravo za decu.
Da ne bih prepričavao film, ukoliko ste gledali prvi deo, pogledajte ga opet! Za ovaj drugi, ujedno i poslednji, ako imate skoro tri sata vremena, zašto da ne – ovo je samo moje lično mišljenje. Nadam se da su „To“ i Penivajz stvarno umrli, da se neće povampiriti opet (pa makar To bilo i za 150 godina), jer istinski bi bilo strašno da postoji i treći deo – a neće ga biti, samo hipotetički razmišljam.
Ostavite komentar