Kandidatura premijera Srbije Aleksandra Vučića za predsednika države, tihi raskol u Srpskoj naprednoj stranci prvo i veliko obraćanje kandidata za predsednika Srbije, Saše Jankovića okupljenima u Hali sportova na Novom Beogradu, obeležili su proteklih nedelju dana u Srbiji, ali i šire.
Presek: 25, salata by Bogoljub i svemirsko – solarni kontejneri
Bilo je raznih komentara na društvenima mrežama, kako pozitivnih, tako i negativnih na ove događaje, ali izdvajaju se reakcije nakon Skupa podrške Saši Jankoviću. Oni koji su uz bivšeg zaštitnika građana na Fejsbuku su uglavnom pisali kako odavno nisu osetili toliko pozitivne energije, staloženost, kako im je drago što vide ljude koji su tu gde jesu isključivo svojim radom i trudom, i na kraju osetili su „ono nešto“ što je potrebno i što daje nadu za promene u političkom sistemu Srbije.
Lično, privatno, ista reakcija se desila i kod mene. Pažljivo sam slušao sve govornike i za divno čudo ništa mi nije zasmetalo. Čak mi nisu zasmetala ni dvojica političara od kojih sam kao stariji omladinac očekivao mnogo početkom 2000: Zoran Živković i Dragan Šutanovac. Nekako su se uklopili, posebno ovaj prvi. Pustimo moje lične impresije.
Zanimljive su reakcije medija. Nacionalnih medija. Podsećaju na neka vremena koja smo ostavili iza nas, pre jedno 18 godina, i kojih ne želimo da se sećamo. Ukoliko ste pažljivo pratili sinoćni skup u Hali sportova, znate o čemu i kome je pričala Dragana Janković, majka pokojnog Alekse Jankovića, žrtve vršnjačkog nasilja. Ona je u svom izlaganju rekla da je obišla sve institucije i da nije dobila odgovore na pitanja u vezi smrti njenog deteta. Na RTS se povodom njenog izlaganja pojavila vest (koju sam pročitao na Fejsbuku) „Skandalozno ponašanje Jankovića, zloupotreba smrti malog Alekse“. I to je to. Da ne ulazim u dalje i šire analize, ali je očigledno je da se desio neki malo veći „klik“ i da nacionalni mediji (tu je i Pink, koji odavno omalovažava Jankovića) zauzimaju subjektivni stav i najavljuju neobjektivni medijski prostor opozicionim kandidatima, čini se posebno Saši Jankoviću. To znači da je u startu borba za predsednika Srbije „prljava“ i biće zanimljivo pratiti je do kraja.
Presek: Melany, “vučizam” i strujni udar
U međuvremenu, Fejsbuk je eksplodirao komentarima povodom promotivnog spota Aleksandra Vučića i SNS-a. Da ne prepričavam radnju u avionu, sigurno je poznatija većini nego to da je sinoć bio skup u Hali sportova. Objektivno, s obzirom na sve scenarije i odluku Tomislava Nikolića da se suprotstavi Vučiću (za sada „tihi raskol u SNS“ koji se u medijima pobija), kako je bilo moguće tako brzo snimiti takav spot, i pustiti ga odmah u etar po objavljivanju predsedničke kandidature? To je ono što treba da sagledaju građani, dok slušaju na nacionalnim telvizijama ono što im se servira.
Skidanje snimka Skupa podrške Saši Jankoviću iz Hale sportova, pa vraćanje bez tona na Jutjub kanalu, nije rešenje i način da se dođe do pobede zbog građana. To je način da se pobedi zbog sebe i partijskih interesa. To je način o kome je pisao i italijanski teoretičar Nikolo Makijaveli, da se sredstva ne biraju da bi se došlo, odnosno ostalo na prestolu. Razlika je u tome što danas živimo u modernom dobu, gde je demokratija postala veoma komplikovan oblik vlasti i gde se narod najmanje pita, uglavnom je opijen i izluđen moćnim liderima, te nikako da odredi svoj kurs, svojom glavom.