U vreme ovog korona virusa i vanrednog stanja pokušavamo da ostanemo mirne glave, da ne paničimo, i da u moru negativnih vesti pokušamo da ostanemo pri sebi. Većini od nas to ide. Bilo bi dobro da to ide i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Gledam ove konferencije za novinare povodom korone i pratim informacije u vezi sa tim. Predsednik Srbije ne samo da nije smiren, koncizan u svom izlaganju i kratak, već je sve suprotno. Drama, panika, odugovlačenje sa davanjem informacija, pritom i pretnje građanima i to onim tonom koji nikako ne priliči predsedniku jedne države, ma koliko da je situacija ozbiljna, a jeste. Razumem ja da je on u panici, jer da naš sistem, pa i zdravstveni, u redovnom stanju funkcioniše kako treba, ne bi on toliko dramio i drao se na nas građane. Bes i ljutnja se ostavljaju kod kuće, ne priliči jednom državniku da bude ljut na svoj narod, koji mu je dao poziciju na kojoj jeste.
Govoriti da nas čeka stanje kao u Italiji nije baš pametno ovih dana, pa i ako je tako, to se kaže na lepši, lakši način. Te reči se ne izgovaraju uz dranje, plakanje i ne znam ni ja šta, već ozbiljnost i nadu – jer nama trebaju tople reči, a ne one koje nas optužuju, kao da smo mi krivi za nešto. Nama ne treba katastrofa unapred.
Znamo mi dobro ko su naši prijatelji, a ko ne, to ne treba predsednik da nam svakodnevno govori. On jednostavno treba da izađe pred mikrofon i novinare, da u dva minuta maksimalno iznese nove podatke i mere koje je on kao predsednik države preduzeo (iako se godinama ponaša kao predsednik Vlade Srbije), i to bi bilo to. Ne može predsednik države da nam govori kako je on kupio respiratore, kako je on kupio maske, rukavice, alkohol.., kako je On molio i kumio tamo nekoga za nešto. Ne, ne treba nama njegova samopromocija, to sve smo kupili mi od naših para koje ostavljamo u budžet Republike Srbije ili od donacija koje nije dobio On, nego smo ih dobili Mi.
Istovremeno, uvode se nelogične mere. Predsednik drami, plače i moli najstarije građane ostanu kod kuće, a potom ih u 4 ujturu pušta u prodavnice, bez prevoza. Gde je tu logika? Gde su njegovi volonteri koji rado dolaze u Beograd kada se organizuju SNS mitinzi? Znamo da ih ima na hiljade. Dobro, sada nema ko da im pravi sendviče, ali mogu da pomognu predsedniku i da najstariji, oni o kojima On toliko brine, ne izlaze u 4 ujutru za „alevu papriku i pivce“ kako reče jedna bakica.
Predsednik jedne ozbiljne države u ovakvim situacijama treba da bude faca, šmeker, da ne unosi paniku među građane, da ne plače i da ne pravi samopromociju. Predsednik ozbiljne države ne sme da nas vređa, da se dere, posebno na novinare, ne treba da igra monodramu, već da pusti ljude iz struke da pričaju. Verujem da predsednici ozbiljnih država to i rade.
Pritom, građani najmanje paniče i nisu u strahu. Građani ne plaču i ne pričaju unapred da „ćemo biti Italija“. Građani poštuju mere koje su im uvedene i građani Srbije su svesni šta se dešava. Naravno, uvek ima izuzetaka. Građani Srbije će nakon ove pandemije izaći kao pobednici, nadam se da će izaći i misliti svojom glavom kada to bude potrebno.
Predsednik Srbije treba dobro da se zamisli šta radi u vreme korone. Ja verujem da on radi 24/7, i sve je to odlično, ali nedostaje tu kulture i odgovornosti prema drugima. Kada vidimo u prenosu da svi nose maske i rukavice, a predsednik države jedini ne, to je sasvim dovoljno da shvatimo da nije sve tu kako treba, ma koliki junak da je. Ili smo možda mi drski, bezobrazni i uvek ga nešto kritikujemo?
Foto: Youtube/Screenshot
Ostavite komentar