Srbija je u žalosti zbog Tijane Jurić (15), i odmah nakon saznanja da je monstruozno ubijena, građani traže da se promeni zakon i uvede smrtna kazna. Da li je to pravo rešenje?
Nažalost, Tijana je svirepo ubijena, i tu povratka nema. Počinilac ovog zločina, osumnjičeni Dragan Đurić iz Surčina, mesar bez srca je hladnokrvano odradio posao, i njemu će biti suđeno, i ako ima pameti i pravde u zemlji Srbiji trebalo bi ga osuditi na najveću moguću kaznu – 40 godina zatvora. Da li je to dovoljno? Nije. Da li i njega treba ubiti? Nije moje da sudim, ali on, Dragan Đurić monstrum, treba da umire godinama….
Verujem da „laganim umiranjem“ ne bi ostao hladne glave, kao u momentu dok su ga hapsili, već bi uvideo šta je uradio… Besni smo svi, i treba da budemo besni. Šta god da je pozadina ove tužne priče, Tijana je tu, predpostavljam, najmanje kriva.
U Krivičnom zakoniku, Krivična dela protiv života i tela, Teško ubistvo, član 114, piše:
Zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od od trideset do četrdeset godina kazniće se: 1) ko drugog liši života na svirep ili podmukao način;…
Trebalo bi osuditi ubicu, po kratkom postupku na 40 godina zatvora, bez razmišljanja.
Monstruozne scene iz američkih triler filmova su sve prisutnije kod nas. Kada društvo posrne, kada godinama živi u bedi, kada ga zadese ratovi i opšte beznađe, rezultat su nasilje, svirepa ubistva, psiho-somatski poremećaji. Frustracija pojedinca je ogromna, i ako se nakon ovakvog događaja osećate bezbedno, onda sa vama nešto nije u redu. Državo, Srbijo, nismo bezbedni, naša deca nisu bezbedna i više nećemo spavati mirno! Nismo mirno ni spavali, tačnije rečeno.
Tijana je sada na nebu, među anđelima. Mi smo u paklu, među demonima, jedan se zove Dragan Đurić. Koliko još ovakvih monstruma ima među nama koji hladnokrvno obavljaju svoj posao ili šetaju ulicama vrebajući žrtvu? Bolje da ne mislim o tome.
Ostavite komentar