Tokom boravka u Parizu posetili smo tri muzeja: Luvr, Orsej i Pikasov muzej. Mislio sam da o njima pišem u jednom tekstu. Shvatio sam da je to nemoguće i da bi bila nepravda prema najvećem od njih, najslavnijem, najraskošnijem, najposećenijem, i ko zna koliko velikom – Luvru!
Opet se ponavljam, znao sam da je impozantan, ali kada doživite da šetate hodnicima Luvra, tek tada vidite koliko su oni nepregledno dugački. Luvr je jedan ogroman lavirint, na četiri nivoa, u koji se ulazi direktno iz metroa (ako njime dođete). Za pet sati u ovom muzeju, prešli smo 10 kilometara, i nismo videli sve, jer je nemoguće videti sve za dva dana. Imam podatak da ako svakom predmetu u Luvru posvetite tri sekunde, potrebno je 40 sati da biste videli sve. Ostavljam vam na maštu da sami stvorite sliku ovog zdanja, jednog od simbola grada svetlosti. Ako vas put zadesi u Pariz, ukoliko ne posetite Luvr, kao da niste ni bili u glavnom gradu Francuske.
U monografiji ovog muzeja “All the Louvre” postoje svi značajni podaci o palati, o njenom nastanku, razvoju, delima koja se nalaze u hodnicima muzeja.
Versajski dvorac: Slika raskošnog života francuskih vladara (II deo)
Prvi kamen Luvra postavljen je 1190. godine za vreme vladavine kralja Filipa Augusta, i tada je ovo mesto određeno kao centar glavnog grada Francuske. Preko 700 soba sadrži više od 800 godina istorije. Velika Galerija, najveća izložbena prostorija na svetu sa 460 metara dugačkim hodnikom, mesto je gde su izložena dela italijanskih majstora umetnosti.
Za Luvr, kakvog ga danas poznajemo, zaslužno je 16 velikih ljudi, vladara, umetnika, državnika, i svako od njih je ostavio svoj pečat. Pomenuću Žaka Gujona, najboljeg vajara svog vremena (1544. godina) i Šarla Le Bruna, direktora Kraljevske Akademije slikarstva i vajarstva. Zatim, za vreme vladavine Luja XIV južnu fasadu palate uradio je arhitekta Lui Le Vo (1612 – 1670), istočnu fasadu dizajnirao je Klod Pero (1613 – 1688), dok je Dominik Vivon Denon (1747 – 1825) bio ključna figura za spoljašnju arhitekturu muzeja, a mnoge ideje je doneo iz Egipta.
Piramida Luvra je zaštitni znak modernog doba, a osmislio je i konstruisao Joh Min Pei (1917), američko-kineski umetnik. Ova ideja je potekla od francuskog predsednika Fransoa Miterana i nailazila je na veliki otpor tadašnje opozicije, jer su smatrali da će piramida naružiti izgled palate. Ipak, to se nije dogodilo i od 1989. godine nalazi se na platou isped muzeja. Prem mom subjektivnom mišljenju, piramida se uklapa u ambijent, iako sam mislio i ja da joj tamo nije mesto.
Korak po korak hodnicima Luvra
Ovaj tekst pišem tačno 10 dana nakon posete muzeju i još uvek sam prepun utisaka. Najjači je – ovi ljudi brinu o svetskoj i svojoj kulturi, o remek delima starim nekoliko stotina i hiljada godina. Da, kultura je jeftina. Za samo 17 evra možete videti najveća remek dela slikarstva i vajarstva, još ako ste iskreni ljubitelj ovih vrsta umetnosti, mislim da biste poptuno odlepili. Ja sam jedan od onih koji nije veliki poznavalac ovih umetnosti, ali sam dovoljno edukovan da ostanem bez teksta kada vidim na primer sliku “Splav meduze” Teodora Žerika.
Prvo, ovo remek delo romantizma naslikano je u dimenzijama pet puta sedam metara, i kada stanete ispred njega, ne znate kako da sagledate celinu, jer je svaki detalj naslikan tako da budi vašu punu pažnju. Slika je nastala 1818. godine, ljudi na splavu su “živi”, i to mi je bio utisak dok sam gledao ovo delo.
Mislili ste da ću da pišem o Mona Lizi? Naravno da hoću. Najkraće. Gužva kao da se deli besplatno gorivo, ulje ili hleb devedesetih. Nisam ništa ni očekivao od izvikane slike, ali eto uspeo sam da prođem pored obezbeđenja, uradim par fotografija i pobegnem. Ne bih čekao sat i po da vidim taj osmeh pa ne znam šta da je. Izvinjavam se Leonardu, marketing je čudo. Mene je impresionirala slika preko puta nje, na koju skoro niko ne obraća pažnju!
Dimenzija 6,66 puta 9,9 metara slika “Svadba u Kani” Paola Veronezea je pravi film na ogromnom zidu. Stajao sam i gledao u ovo čudo par minuta. Slikar je prikazao priču o venčanju u Kani, gde Isus pretvara vodu u crno vino. Nisam mogao najbolje da je fotografišem, zbog izbezumljenih obožavalaca Mona Lize koji su se gurali iza mene ne bi li što pre uslikali Đakondu.
Izašao sam iz prostorije i nastavio šetnju Velikom galerijom, najvećom na svetu. Izdvojio bih još dva remek dela. Prvo, Ežen Delakroa “Sloboda vodi narod” koja je nastala u znak sećanja na Francusku revoluciju 1830, i delo “Krunisanje Napoleona” Žak-Luj Davida, koje me je takođe ostavilo odsutnog u masi ljudi, jer sam tačno doživeo atmosferu tog doba. Ne, nisam poludeo, sa mnom su bile žena i ćerka, pa su me smirivale pred eventualni pad u trans.
Posetili smo sva četiri nivoa muzeja, zanimljivo je da na drugom nema skoro nikoga, te je veoma prijatno uživati u slikama umetnika iz XVIII i XIX veka poput Žan Batist Grezua ili Antoana Žana Groa. Sprat ispod je da ne pominjem koja slika, pa valjda kada nju vidite možete napustiti muzej.
Trebalo bi mi 40 sati da vam opišem šta sam sve video u čudu zvanom Luvr. Još jednom da istaknem, poseta ovom muzeju je doživljaj za sebe, nemoguće je opisati neka od najvećih dela svetske umetnosti, treba doživeti. Ja sam sigurno jedan od srećnika koji će ovu uspomenu čuvati u svom srcu do kraja života.
Došli ste do kraja teksta? Hvala vam na tome! Nisam zaboravio!
Naime, pripoveda se da, kada se zatvore velika vrata palate Luvr, hodnicima muzeja šetaju duhovi! Govorilo se da je muzej uklet, te da tokom mračnih noći katakombe Luvra postaju pravi horor. Hm, možda je i zbog toga baš na ovom mestu sniman film Da Vinčijev kod, tajni i misterija nikada dovoljno…
Kraj trećeg dela
Foto: M.P./Emina Paunović/Nina Stanojev
Ostavite komentar