S obzirom da je Afrika za nas Evropljane (da ne kažem Ruso-Kineze sa ovog prostora) specifičan kontinent u svakom smislu, logično je kada stignete u hotel da vas dočeka neko „vaš“ i da vam pomogne da se smestite. Mi tu uslugu nismo imali u našoj Cap Mahdii.
Naime, osoba zadužena za goste iz Srbije pojavila se dan kasnije, da bi nam prezentovala izlete, onako usput pitala da li je bilo nekih problema kada smo došli i da li ih ima sada, pokupila pare i otišla. Iako smo mi išli preko agencije Sunline, koja već dve decenije kako samo-kažu „uspešno realizuju Tunis“, tragedija je time bila veća.
I kada vam uzmu pare to ne znači da ćete tada kada ste hteli otići na izlet! Naime, dvoje mladih budućih doktora, Una i Jovan, čekali su autobus za izlet u Tunis dva i po sata, i nije došao po njih. Objašnjenje je bilo da vozač nije znao gde je hotel, promašio valjda! Pritom vozač je lokalac. Osoba zadužena za nas je rekla da to nije do nje! Pritom izleti se posebno plaćaju, i svako od nas ima neki plan kada bi išao. Dvoje mladih ljudi su naravno pobesneli, ali su krenuli na izlet u Tunis kada i mi, tri dana kasnije. Skapirali smo da se vozaču nije isplatilo, a ni agenciji cenim, da vozi samo njih do pola puta (uskoro detaljnije), već da su iskalkulisali da je bolje da idu sa nama, o jednom trošku organizatora. Za mene lično je to katastrofa i bolje što ja nisam bio u njihovoj situaciji!
Elem, odlučili smo se za izlet u grad Tunis, jer za Saharu je trebalo izdvojiti malo više para i vremena. Pritom, bez obzira što imate plaćeno noćenje u okviru svog aranžmana osnovnog, morate da platite noćenje u drugom hotelu u Sahari! Živele agencije! Na svakom koraku legitimna pljačka. Pa ko ima, izvoli, muzi ga! Izlet u Tunis za troje sa ručkom 180 evrića. Sahara je bila, za troje, 390 evra. Iako živimo u zemlji ekonom-tigrova, peščane dine smo ovog puta zaobišli.
Bus za Tunis je došao po nas sa nekih 25 minuta zakašnjenja, što je tamo potpuno normalno! Dobro da je uopšte došao. Nas troje i dvoje mladih budućih doktora pokupila je varijanta autobusa iz filma „Ko to tamo peva“, u malo boljem stanju. Na svu sreću nismo doručkovali pre puta, jer je vozač vozio tako da su nam želdac i grlo zamenili mesta! Pazite kada doktorima nije bilo dobro! Prvo smo mislili da sa tom šklopocijom idemo do kraja, ali nas je odvezao do hotela na pola puta do Tunisa, te smo tamo prešli u veći bus, normalan, koji je bio skoro pun. Bio je tu čak i vodič.
Na putu do Tunisa ništa specijalno. Klasika – planataže maslina (koje nisam uspeo da uslikam, valjda sam zadremao), i naravno đubreta. Vodič nam je rekao da najpre idemo u Kartaginu, potom u Sidi Bou Said, pa na kraju medina u Tunisu.
Dragi moji, u Kartagini smo posetili taj stari grad, arheološko naselje i rimsko kupatilo. Ne želim da vas sa tim smaram što bi rekli u narodu, ali dobro je kada posetiš mesto iz lekcije iz istorije za osnovnu školu. Dobili smo čak i više info od vodiča o samoj Kartagini, ali i podatak da je tu i predsednička rezidencija, na brdu iznad rimskog kupatila. U blizini je i srpska ambasada.
Dok smo stajali tamo na 37 stepeni Celzijusovih, doživeo sam otkrovenje! U tom prostoru nije bilo đubreta, smeća! Uživao sam u čistom arheološkom naselju, posebno u kupatilu…
kraj drugog dela…
Sve što si napisao je cista istina. U potpunosti se slažem sa tobom. Bila sam u avgustu u Jasmin Hamamet ista situacija
Drago mi je da se podudaramo… Veliki pozdrav, i hvala ti školska što pratiš moja pisanja…