Danas se lako postaje novinar, napišete jednu vest, i to po pravilu pogrešno, i bez ikakve griže savesti nazovete se novinarom ili još bolje journalistom. Prosto. Taj trend traje već desetak godina i zbog toga smo kao profesija tu gde jesmo.
Danas je Svetski dan slobode medija, pa kao neko ko je 20 godina u istim (što u redakcijama, što kao freelance trenutno) mislim da bih mogao nešto da kažem na ovu temu. Mediji su sve manje ili uopšte nisu slobodni, to svi koji misle svojom glavom znaju. Sve dok je žuta štampa glavni izvor informacija, dok su raznorazni portali na klik vodeći, dok je slika važnija od reči, novinarstvo će biti u nekom trećem, četvrtom planu. Ljudima više nije važno šta čitaju, već šta gledaju. Taj sadržaj ne mora uopšte da bude smislen, pismen i objektivan. Naravno, sve dok je profit važniji od istine i dok medije vode ljudi koji su svoje bogatstvo stekli bez dana radnog iskustva u medijima (već im medij služe da kontrolišu mase i sarađuju sa vlastima raznoraznim, odnosno da se još više bogate) od slobode medija nema ništa. Sve dok su glavni mediji zarobljeni u lancima vlasti, nema tu ništa od slobode medija.
Nikada nije postojala veća podela među građanima, ali i novinarima. Dobro, ne među novinarima, imam divne kolege, vrsne u svom poslu koji se nisu prodali za par hiljada evra (i manje). Ali, tu su ona bića koja sebe nazivaju novinarima, a to nisu, već su klasični botovi koji se predstavljaju kao novinari (što može da se podvede kao lažno predstavljanje) i vređaju koleginice i kolege koji svoj posao obavljaju baš onako kako treba. Moje kolege mogu da budu samo one/oni koji postavljaju pitanja iz svoje glave, ne boje se da to urade i insistiraju na tome. One/oni koji postavljaju unapred dobijena pitanja, to nisu novinari, kao ni one/oni koji rade u medijima koji to nisu – a vode se da jesu. To su glasila vlasti, a oni su propagandisti. Da znaju koliko reč može da bude jaka, i koliko može nekoga i života da košta, ne bi to radili. Međutim, dešava se da čak i neko za koga se misli da koristi mozak onako kako treba, racionalno i mudro, zastrani i zloupotrebljava profesiju.
Mi nećemo odustati, nećemo dati novinarstvo. Raduje i daje snagu to što uprkos svemu postoje objektivni i nezavisni mediji, što kolege stavljaju glavu u torbu ne bi li prikazali istinu. I to, ma šta mislili oni koji kontrolišu tzv. medije, neće izumreti. Jer pravih novinara će uvek biti, a nadam se u vremenima koja dolaze, da će ih biti sve više, jer to tako treba da bude. Zbog svih nas.
Svima koleginicama i kolegama srećna sloboda medija!
Ostavite komentar