Odlaze oni uz koje smo rasli: Marie Fredriksson – simbol večne muzike

Iznenađen sam koliko su mediji u Srbiji izveštavali o smrti pevačice i kantautorke Marie Fredriksson iz čuvenog švedskog dueta Roxette, koji su krajem 80-tih i 90-tih godina bili na vrhuncu svoje slave. Sve dok se Per Gessle kantautor, pevač i drugi deo dueta ovog benda nije zvanično oprostio od svoje kako je rekao najbolje drugarice, nekako nisam želeo da verujem da se to desilo. Ova vest je zatekla svet u šoku, a i mene, iako je na neki način bilo očekivano, jer se pevačica borila sa tumorom punih 17 godina, a 9. decembra 2019. u svojoj 61. godini života je izgubila ovu bitku i otišla u večnost.

Nekako me je dotaklo to što odlaze oni uz koje smo rasli, vreme očigledno brzo prolazi, a  vrednosti iz tog doba lagano nestaju. Švedski bend Roxette su bili pravo osveženje tog vremena, a hit „The Look“ sa albuma „Look Sharp!“ iz 1988. godine ih poveo u javu, jer kako kažu sanjali su da budu na velikoj svetskoj muzičkoj sceni i da imaju milione fanova. Sećam se da sam tada bio peti razred osnovne škole, i postojala je jedna prodavnica u Zaječaru gde su se prodavala sva izdanja Jugotona.  Tamo sam kupio svoj primerak ovog albuma i trčao do kuće ne bi li ga poslušao celog. Od tada, počeo sam da pratim sve što je u vezi sa ovom grupom. „Krivi su“ što sam počeo da učim i engleski, jer sam se u školi isključivo (m)učio sa francuskim jezikom.  Osim pomenutog hita, ovaj album je jedan od onih za koji može da se kaže da nema „slabu pesmu“, te kao manje poznate „Dance Away“, „Paint“, „Sleeping single“ mogu da pariraju i velikim hitovima poput „Dangerous“, „Dressed for success“. Ipak, balada „Listen to your heart“ se peva jednom u životu, a način na koji je to Marie uradila je ovu pesmu svrstao u antalogiju ovog žanra. Ona je imalo nešto neobično u svom pevanju, jak, visok glas i neke čudne boje, po čemu je ostala jedinstvena.

Treći album „Joyride“  objavljen tri godine kasnije samo je uradio ono što je moglo da sledi, nema ko nije čuo za ovaj duet.  Od  naslovnog hita  i veoma skupog spota za to vreme koji je zauzeo sva prva mesta na svetskim top listama, do jake balade „Fading like a flower“, i videa snimanog u Stokholmu, u koji sam se istog trenutka zaljubio (iako ga još uvek nisam video uživo). Moja školska drugarica je ove godine bila tamo i rekao sam joj onako u šali…: „Pozdravi mi Marie“, uf…  Pesme „Big L“, „Things will never be the same“, „Spending my time“, „Church of your heart“…obeležile su Joyride, koji pored drugog albuma ove grupe spada u najbolje.

Između ova dva albuma pojavila se i jedna od najslušanijih pesama na svetu, čuvenu baladu „It must have been love“,  za potrebe filmskog hita „Pretty Women“. Međutim, nije toliko poznato da je ta pesma snimljena 1987. godine i objavljena kao singl u Švedskoj, na kompilaciji pesama raznih izvođača Božićnog albuma. Znam da sam poludeo kada su te 1990. godine završili kao vicešampioni na MTV listi najboljih 100 pesama, prva je bila Sinead O’ Connor sa „Nothing compares to you“, ali obe pesme su bile i ostale najveći hitovi iz tog doba.

Ova dva albuma o kojima sam opširnije pisao su za mene kao neka lektira, slušam ih i dan danas, jer to je muzika uz koju sam rastao i ona je donela neke vrednosti zbog kojih sam danas verujem ovakav kakav jesam. U ovom poprilično ličnom osvrtu moram da vam ispričam jednu anegdotu. U pesmi „Spending my time“ postoji stih u kome kaže: “ I leave a kiss on your answering machine“. Uzeo ja kao da je prevodim. Sve vreme se pitam šta je to „odgovarajuća mašina“? Tada nije bilo Googla, bili smo daleko od njega, ali smo imali više vremena za sebe i snalazili se uz pomoć svog mozga. Ostavim ja to tako i odnesem prevod mojoj komšinici Maci koja je studirala engleski jezik. Sećam se samo da me je zezala prilično dugo, nije mi palo na pamet da je „answering machine“ zapravo telefonska sekretarica. Danas kada čujem tu jaku baladu, ne mogu da se ne setim ove moje prevodilačke dileme.

Roxette su ukupno imali 10 studijskih albuma prodatih u 75 miliona primeraka širom sveta, 53 singla, jedan live album, osam kompilacija, da ne nabrajam sve koga zanima može detaljnije da pogleda na ovom linku. Od pesama koje slušam onako za svoju dušu su „How do you do?“ sa live albuma Tourism, vesela vrcava pesma i nju obožavam posebno kada me boli glava. Zatim tu su: „Queen of rain“, „Soul deep“, „I call your name (pesma sa prvog albuma, prvi singl iz 1986. godine, imam i tu kasetu i nju sam jedva dobio…), “ Chances“, „Wish I could fly“, „It just happens“.., bolje da ne nastavljam dalje navešću sve pesme…

Pre tri godine u maju 2016, Roxette su objavli svoj poslednji studijski album „Good Karma“ i spot za pesmu „It just happens“. Marie je za taj album rekla „ovo je naš najbolji album ikada“. Iako se u početku nisam složio sa tim, sada shvatam da jeste. Najbolji je jer je sniman u trenucima kada je pevačica ušla u poslednju fazu borbe sa rakom, glas je poslužio , ali mislim da je tu pre svega volja odradila da se ovaj projekat iznese do kraja. Marie peva kao kada je bila u punoj formi, sa puno emocija kao što nas je i navikla. Povratničku svetsku turneju nije izdržala celu, lekari su joj preporučili da odmara. Od tada pa sve do pre dva dana je odmarala, dok nije otišla na onaj konačni odmor…

Smrt ove pevačice vratila me je u u to neko vreme kada smo bili bezbrižni, tinejdžeri, kada smo imali neke svoje idole koji su svirali i pevali muziku koja ostaje za sva vremena, a Marie je simbol te večne muzike. Kao što je rekao Per Gessle u svom poslednjem obraćanju koleginici i drugarici „Things will never be the same“, da, neće više nikada ništa biti isto…

Foto/Cover: Mattias Edwall