Nakon što sam objavio tekst o letovanju na Rodosu, dobio sam i jedan zanimljiv komentar na sajtu, koji glasi ovako: „Mnogo mi je drago što oni koji letuju u hotelu i voze se u avionu, koji ne trucka mnogo, misle na sirotinju u Srbiji”. S obzirom da se na bavim cenzurom i puštam sve komentare, mogu da očekujem neočekivano. Ovo je jedan od onih komentara smešten u kategoriju zavist.
Postali smo veoma zavidni i čim je neko srećan i zadovoljan, to zapravo ne valja! Dobro je što kompletna Srbija nije sirotinja, jer to znači da ima nade za nas, i što možemo da se vozimo u avionu i budemo u hotelu. Divno je što osobe koje zavide, samo to i rade, umesto da pogledaju kako se može sa “malo para” letovati 11 dana na Rodosu, all inclusive, avionom – 350 evra po osobi. Ne, zavidni će da raspale iz sve snage moćnim vokabularom i u ovom slučaju da mi kažu da ne mislim na sirotinju u Srbiji. Živote.
Odlično je što mi je komentatorka ukazala da ne mislim na jad i bedu Srbije, jer ne bih drugačije saznao da sam toliko moćan da mogu da poboljšam život i standard u državi u pokušaju. A kako jedan pravi moćnik misli na sirotinju u Srbiji, pokazao nam je Bogoljub Karić. On je, prema pisanju “Blica”, za 20 dana potrošio 300.000 evra na letovanju u Crnoj Gori. Na dnevnom nivou to iznosi samo 400 evra po osobi. Okupio patriota svu familiju – dinastiju Karić, brčkaju se u moru za sve pare, čak postoji i video zapis, ali ću se uzdržati od komentara.
Beleške sa ostrva: Kako sam srušio Kolosa sa Rodosa
Na svu sreću, imam puno prijatelja koji su obišli ovu planetu više puta, neki žive na divnim destinacijama, i šta sada treba da kažem, da su oni uspeli jer su bogati? Ugao gledanja i doživljaja sveta oko nas ume da nam bude sasvim pogrešan. Znam da je 350 evra za poštenog građanina Srbije mnogo i da su plate znatno manje od onih 500 koje nam predsednik/premijer Aleksandar Vučić obećava protekle dve, tri godine, ko bi više pamtio sve njegove laže i paralaže. Rešenje za tu situaciju i taj problem nemam.
Rešenje za zavist i negativnu energiju postoji, nisam ga ja smislio. Kažu da je za početak dovoljno biti srećan i radovati se dobrom životu drugih ljudi (ne i Karićevom seljačkom snobizmu), samim tim pozitivna energija ulazi u naš život, a potom je sve lakše, univerzum uradi svoje.
Pa, da smo zavidni, jesmo. I zluradi, sa večitim pitanjem, odakle mu pare. Moj pokojni tata je govorio često da stomak nema prozor. Mnogo je onih koji se cele godine odriču mnogo čega da bi mogli na to letovanje.
Ja sam od onih koji i pored sveg odricanja ne mogu da priušte letovanje. Drago mi je što ima puno onih koji mogu. Ne zavidim.
Treba razlikovati zavist od razumljive želje da i ja sa porodicom negde odmaram. Ubi stambeni kredit u švajcarcima.
Uh taj kredit. Da vam nisam u kozi…
Tako je meni na facebooku na tekst o ritualu ispijanja kafe, čovek ostavio komentar kako narod nema od čega da živi a kamoli da ispija kafe. Odem na njegov profil i vidim da ima neke rasne pse, toliko o nemaštini srpskog naroda i mojoj bahatosti.
Ljudi su cudo… Sta reci. Hvala.
Ne umemo, i nikad nismo, znali da se radujemo tuđoj sreći ili zadovoljstvu. Zavist je jedna od naših mnogo gadnih, ponekad pomislim, neizlečivih ružnih osobina. Mnogo lepog, što smo imali kao amanet, od naših predaka, gubimo, zbog težnje da budemo neko drugi i tako lagano, ali sigurno gubimo sebe u zlobi, zavisti, samohvalisanju itd itb. Nek je tebi bilo i lepo i udobno, a drugi nek se malo više potrude!
Hvala draga Olja. Sve ste lepo rekli. A sto se mene tice, vise mi je vazno sa kim sam, nego gde 😀
Moja porodica je u kategoriji onih koji ne mogu sebi priuštiti letovanje. Za sada. Nadam se da ćemo u nekoj od narednih godina uspeti.
Odmore provodimo u Srbiji, obilazeći rodbinu. I uživamo u svakom trenutku, otkrivamo lepe stvari, zanimljive predele, posećujemo predstave i koncerte.
Tekstovi o nečijem odmoru mi služe kao inspiracija šta bismo mi mogli, kako da upotpunimo vreme koje imamo.
Zavidnih je uvek bilo i biće. Ne treba obraćati pažnju na njih, uzalud troše našu energiju…