Za vreme boravka u Parizu, osim Luvra, posetili smo još dva muzeja, jedan od njih je i Orsej – Musée d’Orsay.
Orsej je Nacionalni muzej Francuske i zgrada deluje veoma impresivno, kao i sve ostale građevine tog tipa u Parizu, s tim što je ova zanimljiva iz razloga jer je nekada bila deo železničke stanice. Zanimalo me je da vidim kako su to lepo Francuzi smislili te je pretvorili u muzej sa delima vrhunskih slikara.
Na samom ulasku u Orsej dočeka vas Kip slobode. Naravno ne onaj megalomanski koji su Francuzi poklonili Amerikancima, već kopija od oko dva metra.
Muzej je tako koncipiran da mladi umetnici mogu da zauzmu mesto na nekoj od klupa ili stepenika i da proučavaju delo pred kojim su. Gužva je znatno manja nego u Luvru, ali bilo je ljudi, i takođe princip ulaska je kupovina karte onlajn, i biranje vremena kada želite da uđete.
Kao što rekoh nisam veliki poznavalac vajarstva i slikarstva, ali Van Gog, Mane, Renoar, Mone, Klimt, Gogen… ostavljaju poseban utisak. Oni su deo opšteg obrazovanja i kulture, tako da je poseban doživljaj videti njihova dela uživo.
Pre svega, neka od njihovih dela izložena u ovom muzeju poznajemo iz školske literature, na primer, Vinsent Van Gogovu „Spavaću sobu u Arlu“ ili Moneov „Zaandam“.
Svaka slika ima neku svoju priču kao i razlog zašto je nastala. Mone je posetio Holandiju na povratku iz Engleske na kraju francusko-pruskog rata. Tamo je naslikao 24 platna za samo tri meseca. Najviše ga je privukla kombinacija arhitekture i vode u ravnom pejzažu. Ova kombinacija se iznova pojavljuje u njegovim delima.
Kako se navodi na sajtu posvećenom ovom slikaru, Zaandam je naslikan 1871. godine i podsećao je na neke od morskih slika iz Aržanteja, posebno u tehnici korišćenoj na vodi. Odrazi zgrada su oštri, a boje jasne. Kanal nije ogledalo na glavnoj slici.
Dok smo šetali hodnicima Orseja, posebnu pažnju mi je privukla slika „Paying the Harvesters“ Leona Ogistina Lermita. Stekao sam utisak da je čovek u prvom planu na slici „živ“ i kao da želi nešto da nam poruči.
Versajski dvorac: Slika raskošnog života francuskih vladara (II deo)
Na jednom od spratova Orseja možete videti i dela Pjera Ogista Renoara, poput „Etude. Torse, effet de soleil” ili “Portrait Aphosine Fournaise”.
U ovom muzeju se nalazi i veličanstvena balska dvorana, te kada ste u njoj možete zamisliti kako je nekada izgledalo na dvorskim balovima.
U hodniku muzeja, na drugom spratu ne možete a da ne vidite skulpturu „Mislilac“ Ogista Rodena. To je jedna od deset kopija koja se čuva u ovom muzeju, koju je Roden izradio nakon velikog uspeha originalne statue koja se nalazi u njegovom muzeju u Parizu.
Muzej Luvr: Palata neprocenjivih umetničkih dela i “duhova” (III deo)
Ljubitelji umetnosti svakako neće biti razočarani posetom ovom muzeju, bez obzira na nivo poznavanja slikarstva i vajarstva. Dobro je to što se Orsej može obići za oko dva sata (ukoliko niste ekspert za slikarstvo), te se postavke i dela mogu pogledati bez žurbe. Nakon izlaska, dobro dođe opuštanje pored Sene, a tu je i most sa katancima, poput onog u Vrnjačkoj Banji, te ako ste sa partnerom možete svoju ljubav „zaključati“ baš u Parizu.
Kraj četvrtog dela
Foto: M.P. / E.P
Galerija:
Ostavite komentar