Kada sam pre tačno sedam godina, uveo ovu rubriku na svoj mali sajt, mislio sam da ću dve do tri godine kasnije u njoj objavljivati nešto drugačije, a ne kratke osvrte na svakodnevne teške teme.
Međutim, sedam godina kasnije ne da se ništa nije promenilo, već je život postao poprilično teži. Prividno je dobar, ali realno je teži. Svako ko kaže drugačije, beži od stvarnosti. I ovo ne važi samo za Srbiju, već za mnoge države u svetu.
Promenio sam se i ja za sedam godina, ali nisam svoju suštinu. Ne mogu da ćutim i da zatvaram oči pred onim što se dešava. Ja samo želim da svi mi živimo normalno, bez stresa, tenzije, laži, politike 24/7, to jest jednog političara i epizodnih glumaca oko njega.
„Svoj svet i ništa oko mene me ne zanima“ su samo izgovori. Svi smo mi u jednom svetu, na jednoj planeti. Da ne idem daleko, oni koji prate moj rad znaju šta se dešava, i većina njih razmišlja slično kao i ja.
Pomislite, na samo 950 kilometara vazdušnom linijom od Srbije, u Ukrajini, je rat u Evropi. Traje već godinu i po dana. I? Ne tiče nas se? Generalno, većina ovde kod nas ne mari za ozbiljne probleme (valjda su se skućili dobro ili se pomirli sa sudbinom), a kamoli…
Eto, presekao sam nakon dve i po godine pauze u ovoj rubrici. Da nastavim?
Ostavite komentar