– U Srbiji nikada nije dosadno i za to se uz Grand-Rijaliti zvezde podjednako pobrinu i političari. Štrajk glađu kao jedan od načina nenasilne borbe i izražavanja nezadovoljstva opet je u modi, međutim nisu svi dosledni da istraju, skoro do kraja. Zbog nezadovoljstva stanjem u državi (to je uopštena stavka zbog koje su pojedini poslanici stupili u štrajk glađu) prvo je ispred Skupštine Srbije seo poslanik Miladin Ševarlić i objavio da neće da jede zbog, kako je preneo novinarima, nemogućnosti da pridobije poslanike u Skupštini da raspravljaju o „povredama teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i nepoštovanje Rezolucije 1244“. Odmah nakon njega počeli su da štrajkuju i Boško Obradović lider pokreta Dveri koji je rekao da mu je prekipelo i da ne može više da podnese lopovluk vlasti, i dvoje poslanika iz SNS-a Aleksandar Martinović i Sandra Božić. Ovo dvoje su ukratko počeli da štrajkuju zbog Đilasa i fašizma. Prvi je prekinuo štrajk Ševarlić, a zatim je Aleksandar Vučić preporučio Martinoviću i Božićevoj da i oni odustanu od štrajka glađu. Ostao je samo Obradović na stepenicama skupštine da prkosi hrani poslaničkoj za sitne pare. Pritom, štrajkovali su glađu od svitanja do sumraka, a potom se povlačili u svoje odaje u zgradi skupštine da rade šta? Hm, mh, mh. Dok se sve ovo dešavalo, narod se delio, na SNS i na one koji to nisu. Uprkos tome što su još uvek na snazi mere koje treba poštovati zbog epidemije korona virusa, stotine ljudi se okupljalo ispred Skupštine da bi dali podršku svojim omiljenim političarima. Ovaj štrajk glađu je osim nedoslednosti učesnika i poštovanja naredbe njihovog šefa (što uvek čine), ukazao i na to da smo potpuno podeljeni na „ove“ i „one“, i da smo pogubili kompas zarad tuđih političkih ciljeva i benefite. Došlo dotle da nas žandarmerija smiruje da ne bi udarili jedni na druge, mi, građani iste države.
Da se razumemo, mnogi ljudi u Srbiji štrajkuju glađu jer nemaju šta da jedu, nemaju sve obroke, a zbog straha ćute i čuvaju svoje male nazovimo živote. Od političara odavno nemamo neku veliku korist osim što nam naše poklanjaju kao da je njihovo i što nam već decenijama poručuju kako smo sve bolji i kako super živimo. Možda je to i tako, samo mi ne vidimo dobro.
– Stiže leto pa samim tim i odmori. Gde ćete vi na letovanje? Zbog korona virusa potrebno je uraditi test da bi uopšte mogli da uđemo u neku drugu državu. Kod nas samo test košta 6.000 dinara. Tročlana porodica treba da izdvoji 150 evra samo za testove, da bi uživala na nekom moru, dok stavlja i skida masku, prska se alkholom i dezifinkuje papuče pri ulaska u sobu. Možda i vredi dati te pare, nisam pametan.
– Profesorka srpskog jezika Ena Nedić spalila je sinoć ispred Skupštine Srbije sve svoje diplome i licence nezadovoljna opštim stanjem u društvu. Baš će sada da se zabrinu ovi što su kupili diplome.
Ostavite komentar