Da mi je neko rekao da će na mojoj prvoj promociji romana „Soba tajni“ ljudi stajati u biblioteci „Milutin Bojić“ u Beogradu, odnosno da će se tražiti „karta više“, ne bih mu verovao. Bilo je to u utorak 23. januara, u 19 sati, da zabeležim ovde zvanično da ne zaboravim, ali verujem da ću ovo veče pamtiti do kraja svog života. Iz više razloga.
Prvi, imam stvarno dobre prijatelje i poštovaoce onog što radim, to pokazuje broj ljudi na promociji, oko 60-ak njih, mada su neki stajali i u hodniku ispred ulaza u prostor biblioteke te ih je možda bilo i više. S obzirom da nemam hiljade pratilaca na društvenim mrežama, shvatio sam da imam prave ljude, prijatelje, koji su na nula stepeni izdvojili sat vremena da bi čuli nešto o romanu „Soba tajni“. I čuli su.
Vodila se dobra polemika, o žanru romana, o načinu na koji je napisan, o politici i njenoj ulozi u životu običnog čoveka. Voditelj programa, Karlo Astrahan, me je u jednom trenutku pitao, zbog čega se Beč pominje u mom romanu, jer se pominje i u nekim romanima drugih pisaca, zašto baš taj grad.
„Da sam imao priliku da putujem u Pariz, Njujork, Peking ili neku drugu svetsku metropolu, mislim da ne bih pomenuo Beč. S obzirom da izlet do Beča košta oko 30 evra, eto, zbog toga Beč. Verujem da su i moje kolege išle tim principom“, rekao sam i dodao da je Beč jedan od mojih omiljenih gradova. Voditelj mi je potvrdio da je imao isti odgovor od jednog kolege pisca.
Da, ja nisam ni pisac, ni književnik – ja sam običan čovek koji piše pola života. Ja sam neko ko je napisao roman za publiku, moje najveće kritičare, i na pitanje šta bih uradio da me „neki kritičar samelje“, rekao sam da su čitaoci moji najveći kritičari, i oni koji žele da pročitaju moj prvenac, a preporučili su im oni koji su već čitali.
Po prvi put u modernoj istoriji na ovoj promociji povela se polemika oko žanra mog romana. On je najkraće određen kao politički triler, a ima elemente distopije. Rekao sam da je ovaj roman život, i da će se svi pronaći u nekom liku, iako su oni izmišljeni.
Nakon i pre početka promocije javili su mi se ljudi koji su bili sprečeni da dođu, uglavnom zbog virusa. Ovim putem im se zahvaljujem, a biće prilika još, jer knjiga ne živi od promocije do promocije, ona je tu, raste i razvija, kao i ja sa njom. Bilo je tu i gostiju iz inostranstva, tačnije iz Slovačke, te bih se Ilianu i Ivanu posebno zahvalio, što su ovoj promociji na neki način dali i međunarodnu notu.
Na kraju, hvala svim učesnicima, i svima vama što ste mi ulepšali početak ove godine, što mi dajete motiv i snagu da i dalje pišem, jer pišem isključivo zbog vas i dok budete čitali i podržavali ono što radim, neću prestati.
Roman „Soba tajni“ možete poručiti porukom u inbox na mojoj Fejsbuk stranici: Miljan Paunovic: „Soba tajni“ ili na broj telefona: 065 41 64 535.
Ostavite komentar