Niš je kao šlag na torti u ovoj seriji promocija bio poslednji grad u kome je predstavljen roman „Soba tajni“ u aprilu mesecu. Ko je pojeo jagodicu na vrhu torte?
Pojeli su je moj prijatelji, divni ljudi, jer su bez obzira na opravdanja koja uvek postoje kada je kultura u pitanju, pronašli vremena i došli da se družimo.
Ova promocija je bila specifična i po tome što se održala u Studentskom kulturnom centru, a interesovanje studenata za neafirmisane autore je prema svemu sudeći, barem u Nišu, veoma zabrinjavajuće. Bez obzira ko je autor, plaši što ne postoji želja da se čuje nešto novo.
Zanimljivo mi je kao čoveku koji je dugo vremena proveo i provodi još uvek na neki način u novinarstvu, da se ni jedan niški novinar nije okuražio i došao da vidi šta se to dešava u SKC Niš. Novinari bi trebalo po prirodi da budu znatiželjni, i da otkrivaju neotkriveno. Dobro, možda je to neka nova vrsta znatiželje.
Drugari, zemljaci i ja – 16 godina kasnije
Ipak, interesovanja i nade za one ljude koji pišu tojest pisce, ili u mom slučaju „autora romana“, ima i u Nišu, i njihova podrška i poverenje sve ovo što sam prethodno naveo potire, i donosi tu neku radost i onaj iskreni osmeh.
Moram ovim putem da se po imence zahvalim Mariji, Dragani, Violeti, Rajku i Miodragu, a oni znaju zašto. Takođe hvala na velikom trudu u organizaciji ovog događaja Gordani Mitić – Živković iz SKC-a, a potom i koleginici novinarki i blogerki Negoslavi Stanojević, koja je čitala odlomke iz romana, naravno ulazila je u likove kao prava glumica.
Iz Niša uvek nosim lepe uspomene, tako i ovog puta. Druženje nakon promocije sa mojim prijateljima i čitaocima je ono što će ostati u mojoj memoriji i srcu sve dok budem disao na ovoj planeti.
Drugari Nišlije, vidimo se mi ponovo, jer „Soba tajni“ nakon svega pozitivnog, sigurno će dobiti „brata ili sestru“…
Ostavite komentar