Putovanje istočnom Srbijom uvek me vraća u rano detinjstvo i traje sve do moje 24. godine, kada sam spakovao kofere i otišao u „taj veliki Beograd“. Svaki put kada posetim moj zavičaj, obuzme me neka sreća, ali što više vremena provedem tamo, uhvati me neki bes i nazvao bih to nemoć.
Kada se ljudski organizam razvija, on to (u većini slučajeva) čini ravnomerno, sa nekim unapred zadatim planom. Kada se razvija država, tu već nastaje problem. Očigledno vidljiv na primeru istočne Srbije. Predivni predeli od planine Rtanj, preko Deli Jovana, do Đerdapske klisure, Golubačke tvrđave, ko je obišao ovaj potez zna o čemu pričam – video je neprocenjivo prirodno bogatstvo. Ali, nije video previše ljudi, jer na tim uglavnom ruralnim područjima, sve je manje meštana, sela se gase, gradovi su uspavani! Taj deo ove priče možemo slobodno nazvati tugom i katastrofom.
Monstrumi su među nama
Paradoksalno je imati prirodne lepote od kojih zastaje dah, a istovremeno i nedovoljno razvijen turistički potencijal od koga bi Srbija mogla veoma dobro da se razvija i živi.
Nemoguće je oživeti te manje gradove i sela, jer kako sam saznao od građana sve se radi po „političkoj liniji“, te uopšte nije važno da li je neko stručan ili ne, već kome pripada, da li je „napredan“ ili je „žuti, crveni“. Ne može razvoju da doprinese neko ko nema dana u struci, a na rukovodećem položaju je sa srednjom školom (može se srediti u međuvremenu neka diploma po popularnoj ceni). Bitno je da je politički podoban i da greje fotelju, a potpuno je nebitno što za to vreme urušava sistem koji, ruku na srce, jedva i da postoji.
Legitimno neposlušni građani
Jedan moj prijatelj sa Fejsbuka kada je video sliku sa plaže u Donjem Milanovcu, dao je sledeći komentar: „Šta je ovo mrtvilo istočne Srbije, nigde žive duše na plaži?“. Pitanje je na mestu. Pre 15-ak godina, na toj plaži nije bilo mesta za peškir, Dunav je bio topliji, ljudi su bili srećniji. S obzirom da danima slušam „kako nam dobro ide, i da nam nikada nije bilo bolje“, pitam se i ja otkud mrtvilo u ovom delu naše „države u pokušaju“?
Nesumnjiv doprinos mrtvilu dali su politikanstvo, nestručnost, gledanje isključivo svojih interesa, netolerancija, strah od novih ideja…, izrazit sebičluk na lokalnom nivou imao je za posledicu uništavanje života jednog malog, običnog čoveka.
Problem je i sa početkom sezone odmora. Koliko ja znam, letnji odmori ne počinju u oktobru, ali trska na plaži i suncobrani u Srba postavljaju se krajem jula!!! Ko je za to kriv? Običan građanin sigurno nije, jer da bi se turisti privukli, odnosno zadržali, plaža mora da bude uređena, da ima pre svega odgovarajuću infrastrukturu. Istovremeno, da bi zaživeo ovaj deo Srbije u punom sjaju, trska na suncobranima treba da se stavi početkom proleća (nemam veze sa organizacijom i uređenjem životne sredine, ali kada uključim mozak i razmislim to bi bio pametan potez).
Lako bi se rešio problem i ubilo mrtvilo, da je samo do trske. O svetlim trenucima ovog kraja Srbije u narednom tekstu, jer nije sve tako crno.
Nastaviće se…