Rat – sredstvo za „povećanje nataliteta“

Kada ljudi u 21. veku nemaju mozga, onda zagovaraju ratove. Kao da im nije bilo malo, nakon dva svetska, pa bi još malo. Posebno oni koji žive na prostoru Balkana, da budem određeniji, Srbije.
Nama samo fali još jedan rat. Nije nam potreban poseban povod, dovoljno ima glupih i nepismenih da veruju u sve što im se kaže, pa ako im se kaže: „Ajde pušku u ruke herojčino i gini za rodnu grudu“, bespogovorno „majkin junak“ će otići, i valjda će na taj način da poveća natalitet u Srbiji. Sećate se, Srbija radi na natalitetu, a izboriće se sa tim tako što će da pošalje svoje muškarčiće heroje u neki novi rat.

Veoma smo kontradiktorna država i društvo. Gledajući naše lidere, državnike ako tako možemo da ih nazovemo, izgleda i da nisu sposobniji za nešto drugo nego da šalju tuđu decu, muževe, momke, u rat. Ukoliko iole koristite mozak, razmišljate svojom glavom, sve je kristalno jasno. Na redu je ratna politika. Sve ostale politike smo uredili, i tako uspešni sada možemo da se borimo za nešto što nam je davno oduzeto. Da li treba da se borimo? Neki će reći da, neki će reći ne. Hajde da ne pišem više u trećem licu, ja mislim da ne treba. Nemamo ni jedan dobar razlog. Obrazložiću ukratko.

Naime, toliko nas malo ima, da bi novim sukobom zatrli kako populisti vole da kažu „naše seme“. Već smo imali prilike da ratujemo, devedesete godine prošlog veka su bile obeležene sukobima na ovim prostorima i šta smo dobili? Lidere koji su još uvek na vlasti, jedino to. Ne zaboravite da na terenu u ratnim uslovima idu svi, osim sinova državnika, političara i onih koji su u sprezi sa njima, to je još jedan jako dobar razlog da ne idemo u rat. Zatim, šta bismo dobili? Sigurno konvoj sanduka, novih izbeglica, zbog čega? Zbog nečega što je izgubljeno jako davno, ali to niko ne sme da prizna. Treba li da navedem još neki razlog? Život! Mi još ne znamo šta je to život, a drugi bi nam ga tako lako i brzo oduzeli.

Imam prijatelje iz raznih delova sveta. Iz USA, Rusije, EU, sa Kosova, a družio sam se i sa ljudima iz Albanije. Niko od njih me nije provocirao, pogledao popreko, iznervirao, uvredio, povredio. Protiv nekoga od njih treba da idem u rat? Vi biste išli? Koliko vidim samo se političari svađaju i svađaju nas (ali iza zatvorenih vrata nije sve to tako, tamo su mirni i igraju neke druge igre), i mi treba sada kao poslušni pijuni da pucamo i na ljude koji nam lično nisu ništa uradili?

Ja neću. Ja to odbijam, jer život je da se slavi, a ne da se gubi zbog toga što je neko odlučio u moje ime, da ginem za njega, dok on sve to samo gleda sa nekog veoma bezbednog mesta. A oni mogu slobodno sa svojom decom u rat, ako im je toliko stalo. To im niko ne brani, i u skladu je sa najavljenim povećanjem nataliteta. Amin.