Ne bih ja video teretanu live da nije moje žene Emine, koja je rešila da krene sa vežbama, a zna da sam ja polukilav (noga, leđa, mozak) te mi je predložila da krenemo zajedno. Njene ideje su me oduvek privlačile, kao i smisao za eksperimentisanje, rekoh joj opet “Da”.
S obzirom da mi je ova godina bila puna nekih izazova, kao što vi pojedinci znate, prvo sam jahao konjića, potom kamilicu, rekoh sebi ‘ajde neka senzacija za kraj’, te mi je nešto što je ljudima normalno, vežbanje u fitnes centru, meni je došlo kao izazov! E, blago meni.
AVANTURA NA OSTRVU KAMILA: Go, Kamilice, Go!
Otišao sam ja u Gym (to mi Englezi tako zovemo ovde u Srbiji) da prvo proverim šta, kako, koliko. To je bilo tri dana pre zvanične “teretanske inauguracije”. Uđoh ja untura, lepo, divan hodnik, recepciju ima teretana bajo, u moje vreme to tako nije bilo (jednom sam ušao u jedan podrum, bilo je strašno, beton i tegovi i tip kao džin ipsred mene, odmah sam izašao). Ljubazno mi moja rođena žena dovede instuktora, Rale se zove, čim sam ga video znao sam da će on da me dovede u red, i da me “sastavi”:
“Pozdrav, šta Vas muči Miljane?”, ih šta me ne muči je možda bolje pitanje.
“Pa bole me leđa, kičma, noga, ruka, zubi, a da ovo poslednje ne ide u vaš sektor”, rekoh ja. Odgleda me on, skenira me vidim ja, nakon par sekundi reče:
“Hajmo prsti – pete, to je ok, dokle ide bol, dobro, vama ‘koske udaraju jedna u drugu’, mišići su zgrčeni, sve ćemo mi to da rešimo”, ovo je Rale tako nekako rekao da mi plastično objasni. Ja sav presrećan, imam koske! Super. Dijagnoza “nisam dugo vežbao”, pa nisam, i plivanje sam zapostavio, i onda boljke kreću, jer se uglavnom bavim sedenjem, nakon toga odem malo da odmorim u krevetu, pa onda moram malo da sednem da se ispravim, i tako traje taj začarani krug…
Da ne tupim više, dogovorimo se mi za prvi trening prošlog ponedeljka. Uhvatio me vikend. Gledam ja slike na netu, vidim ove svetske zvezde sve imaju personal coach (to tako mi Englezi u Srbiji kažemo), pa se utežu, zatežu, blago njima! Onda mi se javilo! Jao Miljane gde ti je pamet bila cele ove godine.
Prvi put sa konjem na jahanje (I deo)
Naime, s obzirom da sam objavio roman, ja sam zvezda, zar ne? Jer ako su tamo neki zvezde sa nekom rijaliti bajkicom napisanom, onda sam i ja (nisam više skroman, hoću odmah sve!). Logičan sled stvari je da krenem da vežbam u Gym-u, jer to zvezde rade. Joj sve sam zamislio, sa osmehom dižem tegove, vučem sajle, vozim biciklo u mestu. Trčim po onoj spravi, jedva sam čekao da dođe taj dan! Možda me zaprati 15 miliona ljudi, šta ja znam, eto kada može J.Lo mogu i ja, pritom, zadnjicu ne osiguravam, dok RFZO ovde vrati lovu u slučaju povrede iste, svašta može još da mi se desi…
Dan D je brzo došao. Ponedeljak, osvanuo je skoro pa sunčan. Bio sam spreman, zapet kao pred skok na kamilu onomad. Jedino što sam zeznuo je to što sam pojeo dva tanjira sočiva pred spektakl, ali, čovek na greškama uči. Stigao sam na “mesto zločina” tačno na vreme, svlačionica me je čekala, sočivo je počelo da kuva…
Kraj prvog dela…
Zahvalnost na ozbiljnom pristupu instruktoru vežbanja Radivoju Bojeru i ljubaznom osoblju i zaposlenima u Fitness centar Factory Gym , nedaleko od Košutnjaka, Beograd
Moj ti je savet da posle treninga popijes jedan andol.Kazem ti to iz islustva.😉
Hvala koleginice, tekst je malo šaljive prirode. Magnezijum mi je dovoljan, nisam baš toliko van forme hihihi.