Kada hodate ulicama Malmea ili Esleva, trotoarima tačnije, ne morate da brinete da li ćete imati gde da prođete od parkiranih automobila na trotoaru, jer jednostavno oni se ne parkiraju po trotoarima! Takođe šanse da se polomite u neku od rupa ili neravnina u delovima za pešake su minimalne, jer jednostavno nema rupa ili sam ja sve umislio, nisam dobro video, a ne verujem da izmišljam.
Švedsku sam hteo da posetim odavno, tamo imam rođake po maminoj liniji, to sam vam već napisao u prethodnom tekstu. Nisam ih video dugo, sreli smo se nakon 30 i kusur godina. Andreas, mlađi sin moje baba-ujne Laile je umetnička duša, i očigledno faca u Malmeu, tamo je bio jedan od glavnih na ovogodišnjem Eurosongu. Drugi sin, Toni, ima hevi metal bend, Meghalomania, kidaju! Živi u selu pored blizu Esleva, verujem da su njegove ćerke buduće prvakinje u jahanju. Baba-ujna Laila, njihova majka je jedna vedra, jaka žena, takva je bila oduvek, i bilo je lepo videti ih opet, nažalost, deda-ujak Sima je davno preminuo, ali ga se sećam. Baš sam isprivatizovao ovo pisanje, nadam se da mi neće zameriti, ali sam im beskrajno zahvalan što smo se opet našli, i lepo družili ta tri dana u Eslevu, ugostila me baba-ujna kao da sam kod kuće.
Osim njih, za moju konekciju sa Švedskom „krivi“ su i Roxette, da se ne ponavljam, prethodni tekst je sve rekao.
Da li je Švedska opravdala moja očekivanja? Za tako kratko vreme i više nego jeste! Mogu vam reći da je sve onako kako sam zamišljao, pa i bolje. Da, oseća se ta neka disciplina u vazduhu. Oseća se i opuštenost, mislim da oni ne gledaju TV (što je kod nas rak rana, posebno kada je program krajnje bljutav na većini predsednikovih kanala).
Eslev, u kome smo boravili je mali grad, oko 35.000 stanovnika, ali ima sve što je potrebno. Voz ga povezuje sa Malmeom, Kopenhagenom, to je sve na pola sata, sat. Tog pre podneva kada smo se spremali da se vratimo u Beograd, prošetao sam Eslevom, i interesantno da su mi se ljudi javljali na ulici, mislim pozdrav – Hi! Možda su me prepoznali, ahahahah. Na kilometar od centra gradića nalazi se malo jezero, sa plovkama, patkama, veliki parkom. Tu se građani opuštaju. Sve je naravno čisto, lepo uređeno. Nedaleko je i crkva, bila je otvorena, u njoj možete uzeti sveću, kasica je pored ostavi se koja kruna, tu je i knjiga utisaka. Ne znam, prilično je bilo mirno, a mislim da nam je takav mir potreban. Mlađima je sigurno Malme bolje mesto za život.
Jutro nakon predstave, moja Emina i ja smo se ponovo vratili u Malme. Odmah smo se uputili da vidimo čuvenu zgradu Turning Torso, koja je jedna od najviših stambenih zgrada u Evropi. Za njen nesvakidašnji izgled pobrinuo se španski arhitekta Santiago Caltrava. Njegova skulptura je zapravo bila model za ovaj simbol modernog Malmea, koji je visok 190 metara, ima 52 sprata. Stanovnici ovog dela grada imaju zadovoljstvo da uživaju u pogledu ne Ersundski most i istoimeni zaliv. I nas je poslužilo lepo vreme, švedsko sunce, te smo uživali u trenutku. Videli smo i jednog hrabrog čoveka koji je iskoristio valjda lep dan za kupanje, spoljnu temperaturu od oko 14 stepeni, a kolika je bila temperatura mora to samo on zna…
U centar grada smo se vratili gradskim prevozom, autobusom. Da li treba da kažem da je došao tri minuta ranije od predviđenog vremena, da je čist, da vozač ume da vozi, da vas niko ne gura i da ljudi ne smrde? Rekao sam. Izašli smo na Trg Sortorget, gde se nalazi Gradska većnica i spomenik Karla X Gustava Švedskog. Tu je odmah i Lilla Torg, Mali trg, gde se nalaze restorani, i od 13 do 14 sati je popust od 20 do 30 odsto na porudžbine. Ja sam obišao još jedan toalet. Kako drugačije. Ovog puta za 10 kruna – oko 120 dinara, dobio sam kabinu broj 4, u kojoj sam u roku od 20 minuta mogao i da se istuširam! Provalio sam da je unutra tuš kabina, peškir, i sve što jedan javni toalet u Srbiji nema, niti će imati. Priča se da je nekada, kada je Beograd bio svetski grad, a ne seljana kao danas, imao javni toalet sa tuševima, to jest javno kupatilo. Tada verujem da nije smrdeo kao danas. Elem, prošetali smo trgovima, svratili do radnje Folk & Rock, neću reći čiju sam muziku kupio. U toku šetnje primetio sam da je grad nekako tih, valjda i zbog toga što ne voze stare dizelaše. Malme odiše starom arhitekturom, ali i modernim građevinama, nekako je sve lepo ukomponovano, prijatan je za šetnju, još ako je sunčan dan, ima li šta lepše.
Posetu smo završili obilaskom Malmohus Slott ili Dvorac Malmea, iza njega se nalazi i veliki vrt. Dvorac je izgrađen 1434. godine, bio je čak i zatvor, a danas su u njemu smeštena četiri muzeja. Žao mi je što nismo imali više vremena da ih posetimo, ali biće nove prilike, probili smo led.
Mislim da su Šveđani opravdano ponosni na sebe, na način života i na sve ono u čemu uživaju. Verujem da puno rade da bi sistem funkcionisao kako treba (ali ništa više od nas ovde), ali kod njih ima šta da funkcioniše. Shvatam zbog čega im delujemo kao divljaci, ako tako mogu da se izrazim, i uopšte im to ne zameram. Pritom, vrlo su ljubazni na ulici prema strancima, odnosno nama, i u kafićima i restoranima isti slučaj. Znaju gde je Srbija, ali ne postavljaju suvišna pitanja. Možda nas to nervira, jer mi volimo da znamo i ko je kad išao u toalet (moraću jedan tekst o toaletima da napišem u svojoj karijeri, izgleda da sam podsvesno opterećen istim). Smatram da su ispred nas jedno 200 godina, u smislu obrazovanja, kulture, načinom i pristupom životu.
Prvi put u Švedskoj pa odmah na “Roxette – Joyride the Musical”, bolje nije moglo
I da ne zaboravim, kod Šveđana je obavezno izuvanje kada ulazite u stan (prašina sa ulice na cipelama je neprijatelj). Zato pre odlaska u „obećanu zemlju“, obavezno pranje nogu i kupovina novih čarapa, da ne bude posle nismo znali.
400 stepenika za nezaboravan pogled na Kopenhagen
Foto: E.P./M.P
Ostavite komentar