Nije mogla da poveruje. Skupljala je snagu za ono što sledi, za najteže sučeljavanje u životu. Okrenula se lagano, oči su joj bile puna suza. Sklonila je ruku sa pištolja koji je nameravala da izvuče nakon što je čula glas.
„Zašto?“, uspela je nekako da pita drhtavim glasom.
„Kako zašto? Kako možeš da me tako nešto pitaš! Ne pravi se sada luda, znala si od početka da sam to ja. Znala si, ali si me štitila, naravno da si me štitila, mislila si da ću da se zaustavim. E pa nisam, posebno i zbog toga što mogu da se izvučem i sada. Majka uvek štiti svoju decu, znala sam da nećeš popustiti, makar ostala bez karijere, bez statusa, ali nisi mogla sebi da dopustiš da ostaneš bez ćerke. Nisam ja samo obična ćerka. Ja sam bila mrtva u tvom stomaku. Sećaš se?“
„Da dete moje, sećam se, to se ne zaboravlja“, sada je Ingrid mogla Magdu da vidi jasnije. Prilično joj se približila, videla je u njenim očima to sivilo.
„Nisam ja odlučila da sve te skotove napucane i te ribe u skupim haljinama tek tako obezglavim. Ne, nisam. Svi oni su naneli veliko zlo i nepravdu ljudima koji su samo bili pijuni na šahovskoj tabli…“.
„Da, ali ti nisi smela da uzmeš stvar u svoje ruke, jer se pravda ne postiže tako“, kada je to rekla Ingrid je čula više koraka u hodniku. Za tren je klimnula glavom svojoj ćerki, odškrinula ulazna vrata, hodnik je bio pun specijalaca. Rukom im dala znak da budu tu i da je sve ok.
„To je tačno, ali kada će onda pravda biti dostižna? Najverovatnije nikada. Ja sam imala i imam tu sreću da budem tvoja ćerka, da naučim od najbolje, kako prikriti tragove, i biti korak ispred vas. A to što sam čudo prirode, pa mi se povremeno menja boja očiju i moji prsti teško ostavljaju tragove, to je bila velika olakšica…“, oči su joj opet bile zelene.
„Da, Magda. U redu je. Zašto Majk?“, jedva je rekla njegovo ime.
„Zato što mi se nije dopao od prvog dana. I zato što sam htela da vidim da li kapira ovu igru…“.
„Kakvu igru dete moje?!“, Ingrid je počela da besni.
„Pa igru, čim si na prvom ubistvu videla plavi šal, znala si da ima veze sa nama. Zašto si ćutala? Da bismo zajedno otišle sa ovog sveta?“, Magda je sada delovala neodlučno.
„Ne, nego zato što nisam odmah povezala, ali imala sam na umu. Znala sam za tvoje otiske, ali pravila sam se luda, da luda, zato ćemo sada ti i ja da se oprostimo, bez mnogo pravdanja i da napustimo ovaj svet“, izvukla je pištolj, Magda je nemo posmatrala i stajala ukopana u mestu. Ingrid je ispalila rafal metaka. Njena ćerka je stajala, sve dok joj sedmi metak nije probušio grlo, potom je pala na zemlju. Poslednji metak je ostavila za sebe, prislonila je pištolj na glavu i opalila.
Godinu dana kasnije
Majk je dobro podneo rehabilitaciju, čak je uspeo da priča razgovetnije. Zahvaljujući specijalcima, Ingrid je sprečena u svojoj nameri, te joj je ostalo da brine o Majku, što je nakon svega nije teško palo. Tina se preselila u drugu državu i nastavila studije.
Dvoje zaljubljenih detektiva su kupili malu kuću kraj mora. „Tajna plavog šala“ ostala je tajna, a istinu, potpunu, nije znala ni Ingrid. Majk je nekoliko puta pokušao da je navede da mu objasni neke detalje, tipa: odakle krv njenog bivšeg muža na mestu zločina, zašto je Ingrid ćutala ukoliko je sumnjala na Magdu (jer je znao da ona to ne bi uradila), kako to da nije bilo otisaka ubice na mestu zločina… Ingrid mu je jednom prilikom rekla:
„Hajde da se dogovorimo. To što je bilo, bilo je. Rešila sam. Način na koji se završilo večno će me proganjati, ali morala sam to da uradim. Suđeno mi je da ostatak života provedem van mog sveta, ali sa tobom, a tebe volim, i jedino zbog tebe sam odlučila da nastavim da živim“.
Nastavili su oboje da žive, nedoročeni i zavijeni tajnom plavog šala…
KRAJ
Ostavite komentar