Sedam dana u Parizu je sasvim dovoljno ako se dobro organizujete da vidite sve ono što bi trebalo, a i više od toga.
U momenat „više od toga“ svakako spada dvorac Versaj. Ovo zdanje iz 17. veka je jedna od najvećih atrakcija Francuske, ali i Evrope i sveta.
O samom dvorcu, istorijatu, ne bih vam puno detaljisao jer sve to može da se pronađe na internetu, pokušaću da vam dočaram atmosferu ovog zdanja.
Ukratko, Versajski dvorac je bio rezidencija francuskih kraljeva Luja XIV, zatim Luja XV i XVI. Ovo impozantno zdanje prostire se na površini od preko 65.000 kvadratnih metara, ima više od 700 soba, 6.000 umetničkih slika, 2.000 skulptura i 5.000 komada nameštaja.
U dvorcu je najpoznatija Galerija ogledala u kojoj je potpisan Versajski ugovor iz 1919. godine i time okočan Prvi svetski rat.
Veoma je bitno da zakažete posetu Versaju, sve možete nekoliko meseci unapred online, karta je 17 evra za odrasle, a deca do 18 godina ne plaćaju ulaznicu. Mladi iz Evropske unije do 25 godine ne plaćaju kartu. Mi smo zbog prevoza menjali tri linije do Versaja, zakasnili. Naravno da je momak na ulazu imao razumevanja te nas je pustio, ali to je za mene bio poseban vid stresa, jer ko me poznaje zna da nikada ne kasnim i da to strašno mrzim. Ipak, Pariz je to, odnosno mesto van grada, ima tu da se putuje.
Nakon ulaska u dvorac ulazi se u veliki hol, jedan od nekoliko stotina, i sa desne strane se pruža pogled na ogromnu sobu sa orguljama. Mi nismo imali vodiča, te vam ne mogu pričati istorijat, ali vizuelno to izgleda bolje nego na nekom filmu.
Zatim smo prolazili kroz sobe-galerije slika. Na njima su oslikani svi kraljevi i njihove porodice koje su živele u Versaju. Zatim dvorac iz nekoliko faza u nastajanja, tu su i umetnička dela koja je doneo i Napoleon za vreme svoje vladavine. Oslikane su bitke, portreti, dela u slavu bogova i vladara.
Nas su posebno oduševile, to jest mene, spavaće sobe. Krevet veličine garsonjere u Beogradu, onaj tip garsonjera od 205 kvadrata za studente u kraljevoj spavaćoj sobi. Plus visina kreveta onolika da je Lujevima, koji su bili niski, trebala neka hoklica da uđu u isti.
Na drugom spratu je i čuvena Galerija ogledala. Uh, koliko tu ima lustera! Nekako mi se postavilo pitanje: „Ko briše svu tu prašinu?“. Reka ljudi zastaje, fotografiše. Sa ogromnih prozora pogled na vrtove. Šta dalje reći, napisati?
Nakon što smo „ogledali“ prolazimo niz jedan mračniji deo dvorca, ulazimo iz sobe u sobu, dnevnu, gostinjsku, spavaću, i sve tako u nedogled. One su prepune slika, ne samo na zidovima, već i na plafonima. Nemoguće je sve pogledati, verujem da je potrebno mesec dana šetati po dvorcu da bi se detaljno upoznali sa njim.
Nakon više od sat vremena šetnje unutar dvorca, došlo je vreme je da izađemo u vrtvove. Naravno, čeka se red jer se i na tim ulazima kontrolišu karte.
Vrtovi Versaja
Park Versaja se prostire na 815 hektara, i besprekorno je uređen. Ne znam iz kog razloga fontane nisu radile kada smo mi bili. Možda Francuzi štede vodu, mada ona nema veze sa gasom. Samim tim nismo ni dobili muzički šou – a ni odgovor zašto ga nije bilo. Eto jednog propusta organizatora, da ne bude da greške pravimo samo ovde po Srbiji. Ipak, meni lično to nije pokvarilo utisak, naprotiv.
Nisu kraljevi bili glupi, ali narod očigledno jeste. Sve vreme dok sam šetao prašnjavim stazama velikih bašti, razmišljao sam koliko je sve to koštalo narod? Sva ta raskoš, glamur onog vremena, održavanje svega toga… Na neki način tako je i danas, neko je „u palati“, a mnogi su (smo) u skromnim domovima, i sudbina im zavisi od vladara.
Šetnja vrtovima traje onoliko koliko želite, bolje da kažem koliko možete! Sa samog vrha stepeništa u daljini je jezero, iza njega su lovišta, sve se to pristire na dužini od oko 15 kilometara! Da, fascinantno.
Tu su klupice, ali i lokal sa kompletnom ponudom hrane i pića, te spremite oko 30 evrića (za troje je potrebno najmanje toliko), da se okrepite. Nemoguće je biti pet, šest sati u Versaju, a da nešto ne prezalogajite.
S obzirom da ne volim da opisujem boju drveća, fonatana, neba itd, nisam taj tip pisca, fotografije govore više od reči. Uživajte!
U narednim tekstovima biće reči o poseti muzejima Luvr, Orsej i Pikaso.
Kraj drugog dela
Ostavite komentar