S obzirom da su za nama uskršnji, a predstoje nam prvomajski praznici, gledam moje sugrađane po prodavnicama kako besomučno trpaju hranu u kolica, da bi ih onako do vrha puna jedva odgurali do kase, a račun platili tek u septembru ili čak februaru sledeće godine. To se zove „plaćanje na odloženo“. Sve je to super, ali meni je tu zasmetala samo jedna činjenica. Da li je normalno HRANU plaćati na odloženo? Nije, evo i zašto.
40
Nije normalno zato što je hrana izvor života (kada ne bismo jeli, pre ili kasnije bismo umrli). Nije normalno jer izdaci za hranu treba da budu najminimalniji, a oni su kod nas uglavnom najveći. Nije normalno jer smo izgleda toliko željni dobre hrane u vellikim količinama (čitajte mesa) da kada dođu praznici zadužujemo se za meso! Nije normalno, treba li još neki razlog?
Čaj sa Mdnom
Većini je izgleda sve to normalno. Jer da im nije normalno, ne bi bili u prodavnici već na nekom drugom mestu, tražeći svoje plate, penzije, da mogu odmah da iskeširaju dve do tri hiljade dinara i da ne razmišljaju da li će i sutra imati za hranu. Banalno je da u državi koja ima toliko prirodnih potencijala, resursa, hrana bude najskuplja i da se prodaje na odloženo plaćanje. S obzirom da to nije normalno, to je kod nas normalno. Ovde sve što nije normalno je zapravo normalno.
Presek: Glava na pozajmicu, sirova hrana, kobasica i šlog
Čitam neke „nepristojne ponude“ trgovačkih korporacija koje baš brinu o nama i daju plaćanje na odloženo od 300 dana. Hm, pa to je skoro godina. Zar se jad i beda toliko razmnožili da imamo tu jedinstvenu priliku da bogato klopamo danas, a platimo tek za 300 dana? Stvarno mislim da to nije normalno.
Radost kupovine hrane na „kredit“ se nastavlja. Bliži se 1. maj, to je fantastična prilika da se ponovo napune kolica kobasicama čajnim i roštiljskim, šunkama, mesom za roštilj, kačkavaljima, sirevima razne vrste, litrama piva, vina, rakije… Odloženo plaćanje hrane kao naš veran prijatelj je tu, da nas podseti da smo daleko od života, i da ćemo nastaviti da „živimo“. Prijatno.